Srpska odbojkaška braća, termin koji se u novije vreme najčešće vezuje za Grbiće, pa Kovačeviće, nešto ranije za Grozdanoviće… Međutim, u poslednje vreme, ko se malo bolje razume u naš trofejni sport, nikako ne mogu da se zaobiđu Majstorovići. Stariji Nikola, asistent na predmetu odbojka na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, i mlađi Neven, libero reprezentacije Srbije, osvajača ovogodišnje Svetske lige.
Njihova priča je i te kako inetersantna, u nekim stvarima neobična, a za mnoge će biti i korisna. Već po „funkcijama“ vidi se da već u startu, jedan drugom mogu da budu od velike koristi, da, možda malo grubo zvuči, jedan na drugom mogu da se uče, ili tačnije, jedan drugom mogu da pomognu da svoje obaveze savladavaju lakše. A počelo je 1997. godine, kada je Nikola krenuo da trenira, a kako se to najčešće u ovakvim pričama sa srećnim krajem dešava, Neven je išao „onako“, da jurca za loptom zajedno sa bratom. Iako je jedan imao 10, a drugi osam godina, već tada je moglo da se nasluti da će im ovaj sport biti usko vezan za život.
– Prvi klub nam je bio Partizan, a trenirali smo u Osnovnoj školi „Marija Bursać“. Razlog je bio taj što nam je sve to bilo blizu, na Zvezdari, gde smo živeli. To su bili prvi koraci, oni najteži, ali smo na svaki trening išli sa osmehom, tako ga i završavali, a onda sa nestrpljenjem čekali sledeći – seća se Nikola.
Prvi problemi su za njih nastali dve godine kasnije. Doduše, ti „problemi“ su bili vezali za ceo narod u Srbiji.
– Počelo je bombardovanje, 1999. Jedna strana pomenute škole je bila sva u staklu i posle jedne detonacije sve se sručilo unutra, na teren. Znali smo da od odbojke tu biše nema ništa. Doduše, još neko vreme smo igali neke prijateljske utakmice, ali perspektive za tu grupu nije bilo. Otišli smo onda u Obilić, koji je opet trenirao u maloj školskoj sali, sa puno dece, sa loptama koje u to vreme nisu bile po našim „standardima“ i uputili smo se u Crvenu zvezdu. I prošli smo sve mlađe kategorije – nadovezuje se Neven.
Prolazili su meseci, godine, a Majstorovići su svakim danom u svakom pogledu sve više napredovali. Bili su standardni članovi prve postave u svakoj od generacija, a onda je došao red da stariji debituje i u seniorskoj konkurenciji.
– Godinu dana kasnije u prvi tim je stigao i Neven. Na mladima svet ostaje, tako sam gledao na tu situaciju, a sa druge strane, malo je već počela da me privlači nauka, mada smo odigrali jednu sezonu zajedno, u najboljem timu Crvene zvezde. Naravno, on je bio na terenu, a ja većim delom na klupi – ne krije stariji Majstorović.
Interesantno je da je Neven debitovao posle samo par treninga.
– Baš tako, u četvrtak sam bio na treningu, u petak sam potpisao ugovor i bio licenciran, a u subotu sam igrao protiv Radničkog iz Kragujevca koji je predvodio na terenu Boba Kovač. Imao sam 16 godina.
Izgleda da je mlađem bratu iz ove priče nekako suđeno da mu se sve desi na brzinu. Ovo sa Crvenom zvezdom nije bio jedini prmer.
– Prošlo je samo dva meseca od kada sam iz drugog ranga takmčenja, Jedinstva iz Stare Pazove prešao u Partizan, kao primač servisa, i tada me je na razgovor pozvao Igor Kolaković. Rekao mi je da je procenio da je to nivo koji treba nacionalnom timu na poziciji libera, i pitao me da li bih ja to želeo. Moj odgovor je bio da ja nisam tu da postavljam uslove, nego da se uvek odazovem i da će mi biti velika čast. I tako je počelo, kockice su se na moju sreću poslagale da nisu mogle bolje.
Za to vreme Nikola je već počeo ozbiljnije da se bavi „proučavanjem“ odbojke, a onako „usput“ da je i dalje igra, ali i bavi se trenerskim poslom.
– Tri godine sam bio demonstrator na vežbama iz predmeta odbojka. Između ostalih, i Neven je bio među studentima koji su pohađali te vežbe pa smo se i tamo sretali. Sve više me je privlačio rad sa mladima, ali sam uvek bio tu i da posavetujem brata, ali i pitam ga za neki savet. Jer, igranje na vrunskom nivou je nešto posebno i taj osećaj imaju samo majstori sporta. Naravno, i ja sam tu da „primetim“ neke stvari u njegovoj igri, a pošto se, ne samo jer smo braća, jako dobro „kapiramo“, često i dopunjujemo. Tako jedan drugog i usavršavamo u neku ruku.
A da li ćete jednog dana, za nekoliko godina, i raditi zajdno nešto u vezi sa odbojkom…
– Zašto da ne, možda jednom budemo „neki“ treneri, samo ne znam ko bi bio prvi, a ko pomoćnik. Stvarno se jako dobro razumemo, volimo odbojku, želimo da pomognemo svima… Treba širiti ovaj „virus“ koji je zdrav. Jednog dana ću i ja završiti Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, gde sam dogurao nešto iznad pola. Možda sam mogao i više, ali nadoknadiću sigurno – obećava Neven Majstorović. – Jednostavno ne vidim sebe u nečem drugom nego samo u odbojci.
A možda su mogli jednog dana da budu uspešni karatisti, plivači, fudbaleri…
– Tim sportovima smo se bavili pre odbojke, ali ona nam se mnogo svidela i ona je pobedila. Roditeljima veliko hvala jer su nas od malena usmeravali na zdrav način života, na sport, a mislim da smo im vratili na nabolji način. A verujem da ćemo tek. I ne samo njima, već svima koji vole odbojku – poručuje Nikola Majstorović uz i te kako odobravanje pokretima glave „gore – dole“ od strane mlađeg brata.
Iz gore pomenutih redova, jasno se vidi zašto obojica imaju nadimak – Majstor. A i da im prezime ne asocira na tako nešto bili bi Majstori, Majstori…
Finasijski isto
Neki su Nevenu Majstoroviću postavili pitanje da li bi kao primač servisa možda više zaradio nego što zarađuje kao libero…
– Ne verujem, šta više siguran sam da ne bi. Kao libero igram na mnogo višem, da ne kažem vrhunskom nivou, a kao primač servisa bih bio srednja klasa. To je finansijski isto. A ovako sam stalno u reprezentaciji i igram dobre evropske lige. Ništa ne bih menjao.
Bolje u mrežu…
Koliko je dobar primač servisa bio Neven u svom uzrastu (a i dan danas je, u još jačoj konkurenciji), najbolje govori jedan „transparent“ koji je bio aktuelan na tradicinlanom „Majskom turniru“ pre nekoliko godina.
Na majici koju je nosio jedan od saigrača je pisalo „Bolje u aut, nego u Nevena“, jasno upozoravajući rivale da servis na mladog Majstorovića nije dobro rešenje. Po završetku turnira gde su dominirali, pomenuta majica je završila na sredini mreže.
Nikola tri u jedan
Ono po čemu će Nikola Majstorović bar ove godine biti jedinstven jeste što će raditi tri posla, i to ni malo laka. Pored onog na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, i u školi odbojke DIF, igraće i u najjačoj konkurenciji u Superligi Srbije.
On je već par godina „starter“ u postavi ekipe Jedinstva iz Stare Pazove koja se pre nekoliko meseci vratila u elitno društvo.
– Imao sam par ponuda da budem trener, ali me još uvek „drži“ želja za igranjem. A i društvo je sjajno. Možda to potraje još jedno dve – tri godine.
Ko je bolji
Kada se dva brata bave istim sportom, nebitno u kom rangu takmičenja, uvek je interesantno njihovo mišljenje – ko je bolji igrač…
– Nikola – kao iz topa je rekao Neven. – Bio mi je idol, mnogo sam se ugledao na njega kad sam bio klinac i njegove zasluge za moj uspeh su velike. Kada smo na treninzima igrali jedan protiv drugog, uvek me je „terao“ da dam najviše.
Naravno, bratu prijaju pohvale, ali za njega nema dileme da je Neven taj koji je „bar u kući“ najbolji.
– Rezultati govore ko je bolji igrač, a uz to, Neven je prošao sve nacionalne selekcije. Bilo je neminovno da će izrasti u igrača reprezentativnog kalibra. Znao sam da će kad – tad da zaigra na izuzetnom nivou.
