Prva i poslednja utakmica naših najboljih odbojkaša na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, pamtiće se po pobedama. Premijera, jer je savladan domaćin pred rekordnim brojem gledalaca na jednoj odbojkaškoj utakmici, a ona sa Belgijancima jer je osvojena bronza. U te dve utakmice, pamtiće se, između ostalog, i dve spektakularne reakcije Nikole Jovovića. Pričalo se, priča se i pričaće se još dugo o „makazicama“ sa Poljskom i „upijaču“ sa Belgijom.
-Gledao sam kasnije, i jedan i drugi, baš su bili atraktivni, ali daleko važnije je da su imali svrhu. Da se razumemo, onako bih odreagovao uvek, mada mi nije prvi put. Nekad budeš nagrađen za tako nešto, nekad ne. Te „makazice“… Tri puta smo do tada poraženi kada smo igrali na stadionu, dva puta u Brazilu, jednom u Poljskoj i bio je red da slavimo konačno. Stigao sam tu loptu. Želeo da je ostavim u igri pre svega i u tome uspeo. Kasnije smo osvojili poen i mislim da je to bio samo dodatni podsticaj.
A onda, u poslednjem poenu meča za bronzu, kada je „pretilo“ da lopta padne i Belgijanci smanje na 14:13, Nikola Jovović se pojavio „pravo niotkud“ i opet je ostavio u igri. Nekoliko sekundi kasnije, svi su bili u terenu i slavila se bronzana medalja.
-Ni sam ne znam kako sam se stvorio tu, jer bio sam u prvoj liniji, bilo je igrača koji su bili bliže lopti. Ali nešto me povuklo, zaleteo sam se i eto… Nisam zažalio.
Kakav je osećaj posle tako osvojenih poena?
-Naježio sam se posle ovog poslednjeg. Kada se osvoje takvi poeni, to diže moral, daje dodatnu enegriju, a protivnika najčešće „spušta“ i neretko se desi da se posle ovakvog, osvoji još par poena. Takvi poeni, kada se osvoje naravno, prave razliku, deli pobedu od poraza. A nama je donelo medalju.
Kratko, jasno, atraktivno, svrsishodno…
