Zoran Terzić
Decenija i po na kormilu jedne reprezentacije, podatak za rubriku „Verovali ili ne“. U današnje vreme kada se selektori u pojedinim sportovima mnejaju posle samo jednog ili par neuspeha, on opstaje i svake godine „lupi“ po još jednu recku. A za to su zaslužna njegova dela, rad, rezultati, ali i napredak igračica koji je vidljiv i koje one vrlo često pominju kada se posle reprezentativnog leta vraćaju u klubove. Zato i jeste trener najboljih (i najbogatijih) klubova u Evropi i u svojoj kolekciji ima mnogo medalja.
– Olimpijska je jedina koja nam nedostaje. Iam nekoliko devojaka i par članovi stručnog štaba sa odličjima sa svetskih i evropskih prvenstava, Evro liga, Gran prija, Svetskog kupa, ali u dosadašnja dva „napada“ nismo uspeli da kompletiramo kolekciju uspeha.
Sjajna saradnja dve odbojkaške velesile Srbije i Brazila, nacionalnih Saveza, ali i veliko prijateljstvo Zorana Terzića i Ze Roberta, doprinelo je da naša selekcija u neku ruku bude privilegovana, odnosno da ima dovoljno vremena da se aklimatizuje, pošto je nekoliko dana pre ulaska u olimpijsko selo boravila u trening kampu olimpijskih šampionki u Sakuaremi.
– Imali smo sjajne uslove i odradili smo i završni deo priprema za takmičenje baš kako smo planirali. Odigrali smo i dve utakmice, koje su nam možda malo i nedostajale posle Gran prija. Sve je bilo bez najmanjih problema.
Dva meča, deset setova, po jadan poraz i pobeda istim rezultatom, po 4:1…
– Prvi je bio trećeg dana našeg boravka, kada posle velike vremenske razlike teško da nešto funkcioniše. Drugi je bio dosta bolji, ali o formi ne može da se govori, jer znanje i fizička pripremljenost nisu sporni. Bitna je psihološka pred meč sa Italijom, koji nam je vrlo bitan. Najvažnije je da su sve devojke zdrave, što baš nije bio slučaj na ranijim Olimpijskim igrama. Razloga za optimizam ima dosta, ako sve bude kako treba, svašta može da se desi. Ali, ne bih da gledamo mnogo unapred, već utakmicu za utakmicom, poen za poen, to donosi rezultat.
Od vodećih reprezentacija na svetu, u poslednjih godinu dana, nisu pobedile samo Kinu. Uz to, tim deluje mnogo ozbiljnije.
– Ova selekcija igra dugo godina zajedno, sa minimalnim izmenama. Sazrele su, imaju mnogo više iskustva i imaju potencijal da pobede svaki tim na svetu.
Maja Ognjenović
Kapiten tima je odavno rekla ono što misli. Ima skoro godinu dana kada je potvrdila reči tadašnjeg predsednika OSS Aleksandra Boričića, da je došlo vreme da može da se obeća medalja. Kažu oni najbolji poznavaoci odbojkaških zbivanja, da je Maja Ognjenović jedna od onih igračica koje mogu da biraju klub u kom će igrati, ali i da je na svojoj poziciji, organizatora igre, nabolja na planeti. To sve predstavlja samo sreću jer igra za reprezentaciju Srbije.
– Ovo su takmičenja gde je tim izuetno bitan. Ne samo na ovom, svuda je grupa bitnija od bilo kog pojedinca, ali na Olimpijskim igrama, pogotovo ovim, gde smo svi možda spremniji nego ikad, jako je bitno da smo kao jedan. A milsim da smo upravo to. Nikad nismo tako dobro radile, a opet smo imale i vremena da se odmorimo. Možda to može da se nazove i harmonijom. Tačno je da smo mnogo pričali o medalji, niko od toga ne beži i dalje, ali mislim da bi sada trebalo da se usredsredimo samo na prvi sledeći susret. Jedino takav pristup vodi dobrom rezultatu.
Treći put će biti rame uz rame sa najboljim sportistima sveta. Do sada je mnogo toga viđeno, više kao da nema ni one euforije koja prati ovakva takmičenja u smislu „trčanja“ na borilišta drugih sportista, upoznavanje i fotografisanje sa poznatima.
– Nema euforije, ali je uzbuđenje uvek prisutno. Pa mi predstavljamo svoju zemlju. Stvarno nemam neku posebnu želju da nekog upoznam, koga je trebalo, upoznala sam ranije. Što se tiče nekih drugih borilišta, volela bih svakako da odem na košarkaške utakmice, a ne bih imala ništa protiv i da pogledam malo tenis, naročito Novaka Đokovića.
Stefana Veljković
Ni jedne Olimpijske igre „modernog doba“ srpske ženske odbojke, nisu protekle bez Stefane Veljković. Ovo će joj biti treće, za 26 godina koliko ima, podatak koji prilično lepo deluje. Baš kao i njena igra i pojava na terenu. Govorili su ranije neki protivnici da deluje nezainteresovano, ali kada bi otpucala par „penala“, postavila nekoliko blokova, odmah bi promenili mišljenje. Ali ona svoje, o ovim Olimpijskim igrama, stečeno odavno, nema maneru da menja.
– Ne volim da pravim neke planove i pričam unapred, jer ma koliko dobro radile, moraju i neke kockice da se poklope. A mislim da smo na putu da se upravo sada, u Brazilu, to dogodi. Priča se o medalji, čula sam i ja o tome. Šalim se, ali stvarno imamo mnogo jaku reprezentaciju.
S obzirom koliko je puta bila među najboljima na svetu, niko joj od 11 hiljada učesnika neće biti toliko zanimljiv da bi ga „pojurila“ za slikanje.
– Što bih se upoznavala sa nekim poznatim, kad teško da ćemo se družiti kasnije. Jednostavno, nisam u tom fazonu. Volela bih da vidim Novaka opet, nismo se videli još od Londona, od onog defilea kada je nosio zastavu. Ne, stvarno bih volela da ga vidim i da pogledamo ako može i neki njegov meč, što da ne. Bilo bi sjajno da svi na kraju slavimo uspeh.
Ono što je inetersantno, jeste da uprkos brojnim putovanjima po svetu, Stefana Veljković nikad nije bila u Brazilu.
– Nisam bila u timu koji je igrao prvi vikend Gran prija i to mi je za sada bila jedina šansa. Ali ova druga se ne propušta. I bilo bi lepo da prvi boravak u Brazilu bude upamćen po… Uspešnim igrama… I rezultatu…
Jovana Stevanović
Dileme za Jovanu Stevanović nema, jer najveća zvezda Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru je naš čovek – Novak Đoković. Zato će i imati šansu da najboljeg od najboljih dođe možda lakše, nego da se opredelila da to bude neko drugi.
– On je moj idol i verujem da ću sada imati priliku da ga upoznam, pošto sam to propustila kada je moj klub bio u Milanu. Videli su se sa njim, družili i pričali, ali ja nisam bila tamo. Fotografija sa Novakom Đokovićem je moja davnašnja želja i volela bih da se sa tim „plenom“ vratim kući. Videćemo koliko će drugi biti dostupni, NBA igrači ili Bolt i neke ostale zvezde. Ako se nekako sretnemo sa njima Ok, ali Novak…
Na pitanje da li bi i ona mogla nekom da bude idol za slikanje, odgovor je sledeći…
– Na ovim Olimpijskim igrama nikako, na nekim drugim – teško. Ma ima vremena za slikanje sa mnom. Ali da ostavimo slikanje, mi smo tamo na takmičenju.
A Olimpijske igre su joj, ne krije, bile san.
– To je kruna karijere jednog sportiste. Desi se samo onim najboljima na planeti, a prosto ne verujem da sam ja među njima. Sanjala sam da se nađem u takvom društvu i – eto me. Snovi se ostvaruju, ciljevi koji se postave, ali samo uz veliki rad. Biti u timu koji juri visok plasman.
Kraj prethodnog odgovora je povezan a početkom novog pitanja, a on je vezan za očekivanja…
– Nisam rekla da su mi se ostvarili svi snovi. Imala sam ih još, a oni su vezani i za medalju na jednom ovakvom takmičenju. Krećem, naravno s svim devojkama, u realizaciju tih drugih. Mislim da smo dobro radile, da nas sa pravom ubrajaju u red favorita za medalju. Snovima nikad kraja.
Bojana Živković
Još se vrte slike sa prošlih Olimpjskih igara kada su naše odbojkašice bile u prvim redovima i pleile lepotom na ceremoniji otvaranja. Četiri godine su brzo prošle, za Bojanu Živković izuzetno naporne, ali i vreme u kome je napredovala, kako u igračkom smislu, tako i sticanju iskustva. I zbog kvalieta koji poseduje, opet je među „bariocima“ boje naše zemlje.
– Možemo i nadamo se medalji, jer je iza nas mukotrpan rad, naročito ovog leta, kada smo sve mi, sve svoje vreme podredile tome. Da se što bolje spremimo, da probamo da osvojimo jedinu medalju koja srpskoj ženskoj odbojka još nedostaje. Mislim da smo na dobrom putu, jer ko god da je igrao, igrao je dobro. Nadu nam niko ne može oduzeti, a borbenošću ćemo pokazati kako smo radili.
Na prošlim Olimpijskim igrama naša selekcija igrala je u oslabljenom sastavu. S obzirom na okolnosti, devojke su imale malo više prilike da „protutnje“ i sada, bar neke od njih sve to doživljavaju kao „već viđeno“.
– Baš kao i jurnjava za poznatima. I to smo prošli. Mada, ukoliko bi mi Usein Bolt bio blizu, verujem da bih iskoristila priliku da napravim zajedničku fotografiju sa najbržim čovekom na svetu i sigurno osvajačem bar tri zlatne medalje na ovim Olimpijskim igrama.
A da li će srpska ženska reprezentacija biti među osvajačima odličja…
– Bilo bi to sjajno, nezaboravno, veličanstveno. Nije bitno koji stepenik, samo da se nekako „dočepamo“ postolja.
Brankica Mihajlović
Od svih devojaka koje su se našle u avionu za Rio de Žaneiro, jedino Brankica Mihajlović ide – među svoje. Naime, pre dve sezone igrala je zapaženu ulogu u tamošnjem šampionatu, stekla je mnogo obožavalaca i najverovatnije je da će mnogo Brazilaca pored svog tima, bodriti i našu devojku.
– Bilo je to lepo vreme. Mnogi su mi već preko društvenih mreža poželeli dobrodošlicu. Stvarno me za Brazil vežu sjajne uspomene i verujem da ću jednu isto tako sjajnu, poneti kada se budu završavale Olimpijske igre. Prelepa zemlja. Imale smo vremena i da se aklimatizujemo, da ordadimo završne pripreme na tlu gde će biti samo takmičenje. Svi preduslovi su tu za uspešne igre.
Mnogo je znoja ostalo iza naših devojaka, mnogo pažnje i koncentracije na treninzima, ali i čvrstine u bloku, preciznosti u napadu, sigurnosti u servisu, požrtvovanih odbrana.
– Od kada sam ja u reprezentaciji, nismo ovako naporno leto imali. Sa druge strane, sve nam je to nekako bilo i slatko, jer smo znale zbog čega je. Nećemo „srljati“, gledati mnogo unapred, nego samo do prvog sledećeg meča, tako je najbolje i najpametnije. Pa ako sve bude kako treba, da zasija i medalja.
Jedan od „putokaza“ mogao bi da bude i Novak Đoković, koga devojke koje su bile u Londonu tako često pominju.
– Možda nam „neko“ iz stručnog štaba pomogne da možemo duže da budemo sa njim, mada znamo i njegove, ali i svoje obaveze. Bilo bi sjajno kada bi mogli da gledamo neki njegov meč, a i kada bi on malo svratio da vidi kako se mi snalazimo.
Milena Rašić
Karijera Milene Rašić ne zna za ravnu liniju, a o onoj „na dole“, taman posla, niko i ne pomišlja. Od kada se pojavila na odbojkaškom nebu grabila je krupnim koracima samo napred i visoko. Ono što je kao klinka želela iznad svega, sada doživljava, već drugi put. I možda je uz još par naših devojaka došla do nivoa gde bi neki sportisti u olimpijskom selu hteli da se slikaju sa njom.
– Daleko smo mi od toga, ali ukoliko tako bude, neću imati ništa protiv. Mislim ipak da će biti obrnuto. Neće mi biti problem da nekog pitam da se slikam sa njim, ali samo da slučajno naletim na tog nekog poznatog. Da ja jurim za njima… Taman posla.
Smatra da i u našoj delegaciji ima i te kako poznatih i dobrih sportista koji su „neko i nešto“ na svetskoj sportskoj sceni. Uostalom, to je „krem“ na planeti.
– Volela bih da može da se orzganizuje tako da sve možemo da ispratimo bar jednom, da ih bodrimo, damo im podršku. Naravno, biće to nemoguće, jer treba i trenirati, takmičiti se, odmarati. Ako ne uživo, onda ćemo ih pratiti preko TV prijemnika. Ali svakako da ćemo se družiti u našim prostorijama u selu.
Ukoliko se ostvare neka predviđanja, a to je da bi plave dame mogle do jednog stepenika pobedičkog postolja, onda bi priča od „malo iznad“ mogla i da „pije vodu“.
– Verujem da ova selekcija može da uradi dosta toga. Ovo je ipak nešto najbolje što postoji na svetu, niko ne dolazi bez ambicija, čak i oni uslovno rečeno autsajderi žele bar nekog da iznenade. Ono što je sigurno i što u ovom momentu može sa sigurnošću da se obeća jeste da ćemo pružiti svoje najbolje partije i boriti se do poslednjeg poena.
Jovana Brakočević
Samo mesec i po dana pošto je na svet donela malog Viktora, sa treninzima je krenula Jovana Brakočević. Toliko se uželela odbojke da je već posle nekoliko dana bila na terenu, a skoro skroz spremna je dočekala početak priprema, posle kojih je izborila mesto „pod Suncem“, među onima koje će igrati u Riju. Očigledno da joj je prethodna dva puta bilo i lepo i zanimljivo, pa nije htela da dođe u situaciju da propusti najveće okupljane sportista sveta još jednom.
– Svake Olimpijske igre imaju nešto svoje i svake se razlikuju od drugih. Naravno, učestvovati na njima je znak kvaliteta, a meni su ovo već treće. Drago mi je što ću posle Pekinga i Londona, imati sigurno sjajne uspomene i iz Rio de Žaneira.
Možda će uspomena iz Brazila biti i „opipljiva“, u vidu jedne od medalja, koja nikako ne bi bila iznenađenje s obzirom na igre koje se prikazuju u poslednje vreme.
– Mnogo smo pametnije i iskusnije nego ranije. Želimo medalju, to niko ne krije, kao i da ćemo učiniti sve što je do nas da do nje i stignemo. Ali, sa druge strane treba biti realan i reći da mnogi imaju želje poput naših, da su sve reprezentacije naporno radile i pripremale se za ovaj turnir. Mesta na postolju ima samo za tri tima, a sigurno jedno sedam sebe vidi tamo.
Kada su očekivanja van terena u pitanju, a ona su mahom vezana za neke poznate sportiste, za vrhunske događaje kojih će svakako biti u velikim količinama, Jovana Brakočević nema nekih većih želja.
– Samo se nadam da će domaćini sve završiti i da neće biti potrebe da intervenišu kada se mi već uselimo, jer kažu da ima problema. Što se sportista tiče, nešto nisam spremna za „selfije“, a šta ćemo gledati od drugih sportova, to zavisi od slobodnog vremena. Svakako da bi bilo lepo ići na neki veliki meč.
Tijana Bošković
„Memorija u telefonu je spremna, baterija takođe ne znam sa kim ću se pre slikati i koliko ću „selfija“ napraviti“. Tako, shodno svojim godinama i skoro dečjem osmehu, dočekuje ove Olimpijske igre najmlađa reprezentativka Srbije, Tijana Bošković. Da je njoj pre 23 meseca rekao da će se naći na istom takmičenju sa jednim Useinom Boltom, da će biti pod istom zastavom sa recimo Novakom Đokovićem, teško da bi poverovala da nije u nekoj skrivenoj kameri. Ovako, jedna je od uzdanica selektora Terzića imaće priliku da možda baš sportaki velikani uživaju u njenoj igri.
– Ma ko bi očekivao tamo negde avgusta 2014. da ću igrati na Olimpijskim igrama, taman posla. O ovome mnogi sportisti maštaju, neki koji imaju sjajne karijere nikad i ne dođu na ovo takmičenja. A meni se eto ukazala čast i privilegija da sa 19 godina budem na istom mestu sa ljudima koji su poznati širom sveta. Stvarno nešto neverovatno.
Garancija da mladost neće prevazići ozbiljnost vidi se i iz sledećih reči…
– Naravno, neću da „jurcam“ po olimpijskom selu i tražim velike „face“. Znam koje su moje obaveze, ali verujem da će neko od njih sam nalateti. Možda slučajno, a možda i poželi da gleda dobru odbojku koju ćemo mi sigurno igrati.
A ambicije našeg tima su poznate. Visok plasman se nameće sam po sebi, po rejtingu koji ima naša selekcija u svetu, na FIVB rang listi, po formi koju pokazuje iz dana u dan.
– Naporno smo radile, imamo pravo da očekujemo visok plasman. Verujem da će se tako nešto i dogoditi, jer smo i igrama ovog, ali i prošlog leta, pokazale koliko imamo jak tim. Sa druge strane, svesni smo koliko reprezentacija želi olimpijsku medalju i da će biti jako teško. Ali mislim da imamo tim za velika dela.
Jelena Nikolić
Jedina odbojkašica koja je u reprezentaciji duže od Zorana Terzića. O iskustvu koje ima i koje je sticala u Italiji, Francuskoj, Japanu, Azerbejdžanu, Turskoj, bilo bi suvišno trošiti reči. Njen prijem servisa je u granici savršenog, njena posvećenost odbojci koja je ista danas kao i u momentu kada je prvi put uzela loptu u ruke.
– Mislim da trema ne postoji, a i zašto bi postojala. Toliko smo prošle u životu, velikih takmičenja, istih rivala sa kojima ćemo se sresti i na terenima u Rio de Žaneiru, čak smo velika većina nas bile i na nekim prethodnim Olimpijskim igrama. Znači, teško da nešto može toliko da nas iznenadi, da nas ostavi bez daha da bi to uticalo na našu igru. Mnogo toga sam doživela u karijeri, samo jedno nisam, medalju na Olimpijskim igrama. E, taj osećaj me zanima.
Bila bi to najdragocenija igračka sinu Aleksi. A potrudiće se Nikolićeva da obiđe i neka druga borilišta, da vidi neke naše sportiste, pruži podršku.
– Naravno, svi smo jedna porodica i moramo da se držimo tako. Vaterpolisti, košarkašice, košarkaši, naravno teniseri, sve bi bilo lepo ispratiti, ali… Mnogo će biti i obaveza, verujem da ćemo nekako uspeti, ali i da ćemo imati njihovu podršku. Na Olimpijskim igrama su uvek sjajna druženja.
Sa druge strane, neke ljude koje bi možda volela da vidi, na žalost, ovog puta neće videti.
– To su Jelena Isinbajeva i Rodžer Federer. Ne bih „jurila“ za njima, ali bih volela da ih vidim. Na žalost, iz poznatih razloga, neće ih biti u Brazilu.
Tijana Malešević
Definitivno je da neće videti sportistu koga najviše ceni – Zlatana Ibrahimovića. Ali je isto tako, još „definitivnije“ da je Tijana Malešević i te kako zaslužila da se i njeno ime nađe među učesnicima ovako velikog takmičenja, iako gore pomenutog nema. Zbog nespornih kvaliteta, kao i sjajne pozitivne energije koju „emituje“, ali i svega onog što se desilo pre četiri leta, kada je od „već viđenog“ putnika za London, došla u situaciju da se za nju kaže da je – maler.
– Povreda me je odvojila od tog događaja, ali nikad nisam prestala da verujem da ću biti na Olimpijskim igrama. Eto, sada se sve to vratilo. Bilo bi lepo da to bude i „sa kamatom“ pa da se nađemo na postolju, ali polako. Idemo iz meča u meč, poen po poen, strpljivo, ali sa ciljem.
Biće to za Maleševićevu nešto novo, ogroman broj sportista, razni običaji, šarenilo boja iz celog sveta.
– Pričali su mi kako je, sada ću da se uverim. Ima dosta igračica iz klubova u kojima sam igrala, ali i onih sa kojima ću igrati naredne sezone.
Upravo to, karijeru nastavlja baš u Brazilu, a ovo je sjajna prilika da je publika vidi.
– Bitan je tim, za mene ima vremena, cela sezona.
S obzirom da je Tijanin brat košarkaš, samim tim je malo bliža ovom sportu.
– Naravno da bih volela da prisustvujem utakmici američke selekcije, da vidim lakoću pokreta koju oni „proizvode“. Bodrićemo naše sportiste svakako, probati da uskladimo sve obaveze, ali i odmor koji će nam biti potreban. A Ibrahimović… Šta da radim, naći ću nekog drugog poznatog. Možda „taj“ Bolt, kažu nije loš…
Silvija Popović
Prvi pokušaj, pre osam godina, bio je neuspešan po Silviju Popović. Drugog skoro da nije ni bilo, jer je pre četiri leta aktuelan bio dolazak na svet malog Strahinje. Treće je, kao po narodnoj, bila sreća. Olimpijske igre su ipak dosanjani san za sjajnog libera srpskog tima.
– Konačno i mene to sunce da ugreje. Da jednog dana završim karijeru i da nemam učešće na Olimpijskim igrama, mislim da sebi ne bi mogla da oprostim. Osećaj je fenomenalan, kad čovek zna da ide na mesto gde su najbolji od najboljih. Moji kod kuće, u Baru, slavili su kao da smo osvojili medalju. Sad šalu na stranu, ali ponosna sam na sebe, stvarno. Prošle su mi u momentu kroz glavu sve stvari koje su prethodile. Baš je trebalo puno rada i odricanja.
Već pominjani Strahinja dobiće svakako „brdo“ poklona od mame. Najdraži bi mu bio svakako onaj u vidu medalje.
– To bi meni bio najdraži poklon, on je ipak sada za neke druge stvari, igračke recimo. Dobro smo radili celo leto. I ne samo ovo, već nekoliko poslednjih, red bi bio da to rezultira dobrim igrama. Neka bude samo to, za sada, mada svi znaju šta mislim. I ne samo ja.
Mnogo sportista će biti na jednom mestu, prilika za razmenu mišljenja, za gledanje drugih sportova, podršku sportistima Srbije.
– Kad bih mogla Novaka Đokovića da gledam, da uživo vidim kako on to sve radi, kako je od tenisa napravio umetnost. Košarkaše bih takđe volela da pogledam, košarkašice… Vaterpoliste sa zlatnim medaljama konačno da vidimo. Verujem da će naša kompletna ekspedicija osvojiti dosta odličja. Bilo bi lepo da i mi damo svoj doprinos.
Bianka Buša
Kakav je to rođendan i rođendanski poklon bio za jednog od najmlađih članova tima. Na dan kada je Zoran Terzić trebalo da odredi spisak putnica, napunila je 22 godine. Dobila je tortu, otpavana joj je pesma, ali je i dalje strepela. Malo zatim, htela je da poleti od sreće. Za ono što je pokazala ovog leta, nagrađena je tako što joj je ime bilo na spisku putnika za Rio.
– Nikada neću zaboravti taj dan, bilo je kao u snovima. Lepšu čestitku nisam mogla da dobijem. Biti na jednom takvom takmičenju kao što su Olimpijske igre, san je svakog sportiste. Meni se ostvario na nestvaran način. Prvo, sa svim devojkama iz reprezentacije, koje su same po sebi veličine, a onda i činjenica da ću biti u olimpijskom selu zajedno sa najboljim sportistima sveta. Skoro da se naježim svaki put kad na ovaj način razmišljam.
Neki sportisti koji su bili „stanovnici“ TV prijemnika, tableta i lap topova, sada će biti „dostupni“, za fotografiju, upoznavanje…
– Uh, ne znam odakle bih počela, mada, ko zna da li ću ih i sresti. Da mogu da biram, naravno, bio bi to Usein Bolt, neko od NBA zvezda, ali to tek ako se ukaže prilika. Zna se zbog čega smo mi prvenstveno u Brazilu.
Od propšle godine joj se mahom dešavaju lepe stvari u kontinuitetu, pa bi volela tako i da se nastavi.
– Prvo titula sa Vizurom, pa debi u najjačoj reprezentaciji, onda inostranstvo, koje ću više pamtiti po drugom delu sezone u Rumuniji i osvojenog trofeja u Kupu. Posle toga opet dobar rad u reprezentaciji, povratak u italijansko prvenstvo i Olimpijske igre. Neka se na tome ne završi.
