Kada nema željene igre, nema ni rezultata. A upravo se to desilo braniocu srebra sa prethodnih Igara, selekciji Srbije, u derbiju A brupe u kojoj je duel da Brazilom odlučivao o prvom mestu. Poraz nije strašan, posledice mogu da budu minimalne ili da ih uopšte ne bude, ali to je samo pitanje koliko će tim Zorana Terzića iz priloženog izvući pouke.
Činjenica je da Brazilke u poslednjih par sezona imaju još jači „pik“ na aktuelne svetske i evropske šampione, pa svaki meč igraju posebno i dodatno inspirisane, a upravo se to desilo u četvrtom kolu Olimpijskog turnira u Tokiju. Očigledno je da Brankica Mihajlović nije dovoljno spremna, a da bez nje napad ne funkcioniše ni izbliza onako kako bi trebalo. Opet je, kao u duelu sa Japanom, Tijana Bošković najčešće dobijala lopte u napadu (ukupno isto kao sve ostale zajedno), a onda je to mogućnost koja se mnogo lakše „čita“ kada je blok protivnika u pitanju. Malo je toga u ovom meču bilo onako kako je to zahtevao Zoran Terzić, ali opet, ne mora ništa da znači. Brazilske igračice su bile bolje, osim u bloku, u svim elementima, tako da je to još jedan pokazatelj da ovom srpskom timu treba samo da se vrate na ranija podešavanja.
Ovaj poraz je samo plave devojke „ubacio“ u šešir u kome će još još jedna, trećeplasirana, selekcija iz naše grupe, kao i druga i treća iz B, ali do tada ima još duel sa Korejom, koji je prava prilika da se pred meč četvrtfinala, najbitniji na turniru, našteluju nišanske sprave, uigraju još neke stvari koje se svakako možda drže u tajnosti, a onda krene kao u Riju. Korak po korak.
IZ STRUČNOG UGLA – Aleksandar Vladisavljev
Bez motiva u poraz
Poraz koji ništa ne mora da znači, ali mora da bude opomena i da se shvati da sa ovako ozbiljnim rivalom u ozbiljnoj utakmici ne može tako da se igra. A koliko za par dana će nas isto to čekati u četvrtfinalu Olimpijskih igara, najvažnijoj utakmici na turniru. Brazil je zasluženo pobedio, a mi smo imali dva lica. Prvo, loše, u prva dva seta, sa nedovoljno žara, i drugo, u nastavku kada je sve izgledalo bolje, u dobroj meri i zahvaljujući devojkama koje su ušle u igru.
Brazil je odigrao zaktički odlično, sve su uradile da Tijana Bošković dobije što manje upotrebljivih lopti, ali je ona uprkos tome i velikom broju lopto, na svoj kvalitet osvajala mnogo poena. Čak su svaku treću loptu koju su morale da prebace prstima ili plasiraju, radile to upravo na našeg najefikasnijeg igrača, da je što više onemoguće. Na tajm autima je Zoran Terzić nekoliko puta rekao da mora da se igra bolja odbrana. Ona zahteva disciplinu, postavku, određene zadatke, ali pre svega motivaciju. Ona je najvažnija, a nje upravo nije bilo. Imali smo slučaj da Brazilkama ništa nije „palo“, a da nama jeste dosta „kuvanih“ lopti. Mi upravo te lake lopte nismo uspeli da pretvorimo u poene kojima bi ili stizali njihovu ili sticali našu prednost. prijem servisa je takođe bio daleko bolji kod protivnica, zato je i njihov dizač imao mogućnost da raznovrsnije gradi napade svog tima. Kod nas se svodilo najčešće na Tijanu Bošković, koja bi u svakom slučaju dobila veliki broj lopti, ali sa kvalitetnijim prijemom servisa omogućili bi da one budu još preciznije i kvalitetnije.
Brazil je pobedio jer je bio bolji, ali nema nikakve potrebe da se stvara bilo kakvo razočaranj. Toga su svi i reprezentacuji svakako svesni, da pristup mora da bude daleko bolji, da se to vidi već protiv Koreje, pa onda srce na teren u najvažnijem meču, u četvrtfinalu.
