Kako kažu stručnjaci, prijem servisa je elemenat faze igre jedan, jer posle toga dolaze na red ostali, dizanje i napad. Samim tim što igra počinje na taj način, govori da je to, uz servis najvažniji elemenat odbojkaške igre, jer tako sve počinje. Naravno, to se odnosi na, uslovno rečeno, ekipu B, jer ekipi A sve počinje od servis. Zato su ova dva elementa i najbitnija.
Prijem servisa je jako bitan, jer obezbeđuje dobro dizanje, potom napad i osvajanje poena. Naša država je uvek imala dobre primače servisa, gledajući “noviju istoriju” Vladimir Grbić, Slobodan Kovač, Goran Vujević, Slobodan Boškan, onda Jelena Nikolić, Brižitka Molnar, Anja Spasojević, Ivana Đerisilo…
Prijem servisa je moguće izvesti u sva tri stava, visoki, srednji, niski, kao i pri prizemljenju, kroz upijač, poluupijač, sun i povaljku. Takođe, postoje i dve tehnike, prijem flot servisa i smeč servisa. U prvom slučaju, igrač napada loptu, a u drugom je sačekuje. Treba napomenuti da što je igrač niže, prijem servisa će biti mirniji, samim tim i distribucija dizača kvalitetnija.
Na prvoj fotografiji, Jelena Nikolić daje školski primer. Ruke su ispružene, palčevi okrenuti ka tlu, a to obezbeđuje ekstenziju, odnosno opruženost u svim zglobovima ruku. 
Ramena su pomerena ka napred i ka gopre. Kaže se igračima da pokušaju ramenima da dohvate resice na ušima i tako će doći do maksimalnog opružanja ruku, što je najbitnije kod prijema servisa. Ukoliko su laktovi savijeni, lopta će otići tamo gde ne treba. Bitno je i težište, a kod Jelene Nikolić, u trenutku odigravanja pomerenoi unapred. Tu se vidi da je servis flot, a ona napada loptu.
Fotografija Vladimira Grbića je za udžbenike, a možda se u nekim već i nalazi. Ispružene ruke, ramena dignuta, izbačena, težište ka napred. Posle prijemea servisa, spreman za napad. 
Pogled usmeren ka lopti. Sve bez najmanje primedbe.
Slična varijanta i kod Slobodana Boškana. Opružene ruke, definitivno prijem flot servisa, demonstrira školsku tehniku. 
Ruke ramena, sve kako treba, težižte da može odmah da krene u napad. Mora se napomenuti da su igrači sa prve tri slike vrhunski, takve su im i karijere, elementi su isti, ali svako to radi na svoj način. Na prethodnim fotografijama se vidi da su to bili prijemi servisa ispred sebe, gde lopta dolazi u sagitalnoj ravni i nema pomeranja ruku levo desno.
Kod Anje Spasojević se vidi da ona nije napala loptu, nego je prepustila lopti da odredi putanju njenim rukama. Ako se servis primi ispred sebe, znači da je igrač koncentrisan, da se usredsredio pripremio i lopti nije dao da ode levo ili desno, jer se namestio nogama. 
Čim ruke odu sa strane, nije baš sve kako treba odrađeno, ali ovo je flot servis koji je najverovatnije “zalelujao”. Ono što mi svidja, ramena podignuta, levo više od desnog, znači da usmerava loptu gde ona hoće. Ispruženi laktovi i fenomenalna površina odigravanja lopte. Malo mi se ne sviđa položaj šaka, jer je leva “ubačena” u desnu, to nije školski, ali je ona tako naučila na početku karijere, a možda je sve ovde bilo u brzini. Da se malo našalim, ovakav prijem da ne poželi ni jedan profesor, ali da da opet poželi svaki trener a ne poželi kao profesor, ali da poželi uvek kao trener.
Sjajna stvar je kada na loptu krenu dva primača servisa. Vidi se da Brižitka Molnar demonstrirala držanje čekića po najvišim “propisima”. Lopta je malo “pomerena”, ali je rame odradilo svoj posao da je usmeri na pravi put. 
Ovo je školski primer prijema servisa u “jednokleku”, jer joj je oslonac i u kolenu. Time je sebe isključila iz napada brzom loptom, kao što mislim da je iz istog razloga, pripreme za napad, ovaj servis trebalo da primi Brankica Mihajlović. Po nekim trenerskim “pravilima”koje su potvrdili i vrhunski stručnjaci Blan, Anastazi, Barbolini i još neki, u ovakvoj situaciji, kada lopta pada između dva igrača, odigrava je onaj koji nije u fazi napada.
Prijem servisa Vase Mijića ga je proslavio u svetu. Ovde se vidi ono malo pre pomenuto. On je odigrao loptu koja ide u “konfliktnu zonu” i time omogućava Boškanu napad. 
Ovde je već u pitanju smeč servis, loptu koja ide jako je “uhvatio” kroz jednoklek, levo rame je podignuto. Rekao bih idealna postavka i položaj tela, posle čega je najverovatnije otišao u povaljku, jer nije potpuno statičan, primio je servis kroz kretanje. Leva noga nije u statičnom položaju. Ima dva oslonca, ali jedno na prstima, pa mora da nadje treći.
Kada se na fotografiji vidi Goran Vujević, sve što se kaže, može da bude, ali i ne mora. Da objasnim. On u sebi nosi to nešto primačko i igračko, ne znam šta reći a da ne bude suvišno. U novijoj odbojci, muškoj, prilikom jakih servisa, savijanje laktova često što smo zvali greškom. Ali u nekim slučajevima je to, pored kretanja tela unazad, vrsta amortizacije, pa će fleksija omogućiti da lopta ostane u igri. To je novost u muškoj tehnici.
To kod Kviska, u nekom delu nije izgledalo odbojkaški, ali kada se pogleda kinogram, jasno se vidi da su ruke bile opružene. To ne može da se naradi, to nosi u sebi. Kod vrhunskih igrača, gledajući “golim okom”, to nije baš najpravilnije ispoljavanje tehnike, ali kada se napravi film, onda je to i te kako svrsishodno. Mislim da je Goran Vujević atipičan primač servisa, ali sigurno jedan od najboljih na svetu svih vremena. Izgradio je stil, lopta mu je postala kao sastavni deo tela. To se vidi i kroz napad. Na ovoj fotografiji se vidi i da je posle prijema servisa otišao u levu povaljku. Kod Gorana Vujevića svi pokreti su kao sliveni jedan u drugi, kao logičan nastavak, kao reka koja teče, jedna celina.
Prijem servisa Jelene Nikolić kroz sut sa rukama u istom položaju kao i na prvoj slici, a razlika je samo u položaju tela. Ne gleda direktno loptu u ovom momentu, ali da razjasnimo. U ovakvim situacijama računamo na “žutu mrlju”, odnosno vrstu “perifernog vida”. 
Pogled ne mora da bude na lopti u trenutku samog prijema servisa, tada pogled može da se podigne ka mestu gde lopta treba da ide Odbojkašima se azimut širi, jer, u ovom slučaju primač servisa, mora da bude u “saradnji” sa dizačem, ali i serverom i loptom protivnika. Opet je na ovaj način izbačena iz napada, ali ukoliko je prijem servisa idealan, onda će taj posao odraditi neko drugi od napadača.
Jedna izuzetna fotografija, kako zbog toga što je napravljena pre mnogo godina, tako i zbog činjenice da je sve urađeno perfektno. Opet školski primer prijema servisa, u “demonstraciji” jednog od najboljih u toj “oblasti”, Slobodana Kovača. 
Treba samo videti fotografiju, pokušati sve te pokrete kopirati i to je to. Samo… Naravno da to nije lako, ali to je ono čemu treba težiti u radu sa decom.
I za kraj. Na fotografijama su vrhunski igrači, ali svako na svoj način, svako ima ispoljavanje svog stila. Imamo dosta dobrih igrača, u mlažim kategorijama mnogi osvajajau medalje, svi pokazuju, u tom nivou, školsko odigravanje. Kada to što smo ih naučili, počnu da ispoljavaju na svoj način, prepoznatljivo, onda to dobija višu notu. To odvaja dobre od vrhunskih.
Vanzemaljci i zvezde
Malo u šali rečeno, ovo su igrači kojima ni treneri nisu mogli ništa. Jednostavno ni oni nisu mogli da ih upropaste, njima je bilo suženo da budu vrhunski. Bili su i ostali upamćeni kao takvi i mi koji smo ih gledali i uživali u njihovim igrama nikada to nećemo zaboraviti. Dok se ne pojave neki bolji. Kod muškaraca, postojala je generacija iz druge polovine sedamdesetih, to su bili vanzemaljci. A onda su se pojavili još bolji, napravili korak više i otišli mežu zvezde.
PRIJEM SERVISA KOD MUŠKARACA POPRIMA ODLIKE ODBRANE, ZBOG JAČINE KOJOM SE IZVODI, A NEMA BLOKA
