Kada jedan igrač u odbojci osvoji 36 poena, obično ima razloga za radost. Ali ne i Sanaja Malagurski, čiji je učinak pre par dana bio upravo takav, a njen tim je poražen napustio gostujući teren u Novari.
– Osećala sam se katastrofalno posle meča. U Novari je trebalo da zaigram još 2011. ali se to nije desilo najpre zbog broja stranaca, a onda i teške povrede. Neki ljudi nisu to zaboravili i baš sam bila motivisana. Počelo je dobro, ali se na kraju desio još jedan naš poraz. Čestitali su mi mnogi posle utakmice, ali lakše bi mi bilo da sam napravila pet poena, a da sam dobijala čestitke za pobedu. Bod jeste uteha, ali moglo je više.
Inače ekipi Montikjarija, u čijim redovima ima tri Srpkinje (Malagurski, Nikolić, Buša), ne cvetaju ruže. Trenutno su u više nego opasnoj zoni, gde je samo jedan tim ispod njih.
– Italijansko prvenstvo ponovo postaje jedno od najjačih na svetu. Tome u prilog ide činjenica da se svi trude da „uđu“ u ovu ligu, pa brojne igračice čekaju i nešto duže, samo da bi našle mesto ovde. Zato stvarno svako svakog može da pobedi, retko se na nekoj utakmici može reći da je jedan tim izraziti favorit. Mi smo mogli daleko bolje nego što trenutni plasman pokazuje. Mi se na svakoj utakmici nadamo ne nekom bodu, nego pobedi, ali…
I stvarno, u nekoliko navrata je Montikjari bio jako bilizu da iznenadi vodeće timove na tabeli, Koneljano, Bergano, Kazalmađore, međutim, pognute glave su napuštale dvoranu.
– Očekivale smo da ćemo igrati bolje u drugom delu, da će nam se nešto bar vratiti… Za sada nije bilo tako. Ono što je dobro jeste da nikog od nsa ni jednog trenutka ne napušta optimizam. Svi verujemo da će se jednom otvoriti, da ćemo da pronađemo „žicu“ i da ćemo krenuti konačno da pobeđujemo u seriji. Ima još dosta da se igra, a šansu tražimo u duelima sa svima. Nema razloga da biramo rivale protiv kojih ćemo više želeti pobedu. A nemamo ni toliko vremena, sve ga je manje.
Navijači ovog kluba očekuju da Sanja Malagurski i dalje bude najefikasnija, a da naredni put njenu dobru igru proslave pobedom. Inače što se učinka tiče, našoj reprezentativki nije „strano“ da napravi preko 25 poena i to u nekoliko navrata i time je među najboljim poenterima u Italiji.
– Ne osvrćem se mnogo na staistiku, to ume da bude „šarena laža“. Zadovoljna sam jer sam zdrava, u terenu sam, igram dobro… Ali mi fali to malo, da počnemo da pobeđujemo. Inače, moje mesto je definitivno korektor, nema više „lutanja“ ikao mnogo volim da primam servis.
Pa neka sledeći put korektor Montikjarija osvoji, ne pet, nego 35 poena koji će doneti pobedu ovom timu. I da im što više ekipa gleda u leđa.
Sreća, tu su uvek naši
Mnogo je lakše kada neko u inostranstvu ima nekog svog pored sebe. To nekako prati Sanju Malagurski koja uvek ima sa kim da progovori srpski.
– Imam sreće sa tim. Sada su tu Jelena Nikolić i Bianka Buša. Veliki deo posla odrade kada je u pitanju prijem servisa i stvarno, da nije njih dve, ko zna kako bi sve izgledalo. Uz sve to, družimo se van terena i stvarno nam je lepo. Nadam se da ćemo ubrzo na kafi moći da komentarišemo i naše pobede.
Photo: legavolleyfemminile.it
Bravo, bravo! Valjda ce da krenu i te pobede vise. Samo napred Sanja.
Steta sto tako dobra igra nije nagradjena pobedom. Ali mora da se vrati!