Postoji ona narodna koja kaže da „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“. Ne može se baš tako okvalifikovati ono što se desilo Slađani Mirković, ali je „ono“ sa Anom Antonijević uzrokovalo da se trenutno nalazi u timu koji pobeđuje na Evropksom prvenstvu u Azerbejdžanu.
-Svesna sam da su ona i Bojana Živković imale prednost u odnosu na mene, a kako su igrale vidi se po rezultatima na Gran priju. Međutim, selektor Terzić mi je još letos rekao da budem spremna, da ću nastaviti da treniram sa najboljom selekcijom. Desilo se to što se desilo, žao mi je Ane, svi znamo da ona nije kriva. Sa druge strane, učiniću sve da moj boravak u igri bude takav da svi ovde, a i ona u Srbiji, budu zadovoljni onim što pokažem.
S obzirom da je igrala na Evropskim igrama pre dve godine, i to baš u Bakuu, nije debitant na velikim takmičenjima.
-Ovde gde smo trenutno, provela sam i celu prošlu sezonu. Volim Baku, zbog bronzane medalje sa Evropskih igara, zbog titule sa Telekomom. Nadam se da će mi i ovaj boravak ostati u lepom sećanju. Očekujem novu medalju, a što da krijem, onu najsjajniju.
Zadužila je opremu sa brojem – 10.
-Znam kome je pripadao, naravno, Maja Ognjenović je veliki igrač, ne samo u našim, već u svetskim okvirima. Drago mi je da nosim broj koji je ona proslavila u svojoj reprezentativnoj karijeri, ali ne osećam nikakav pritisak što sam ga nasledila. Taman posla. Znam koje su mi obaveze i šta se od mene očekuje samim tim što igram za reprezentaciju.
Ukoliko neko bude imao želju da bolje upozna Baku…
-Slobodno neka se javi, rado ću mu reći sva mesta koja treba da poseti.
A možda, ako se obistine želje Slađane Mirković i njenih saigračica, ona bude ta koja će u nedelju, recimo, povesti društvo u provod. Bilo bi lepo.
