Na nedavnom Kongresu FIVB, održanom u Argentini možda je priča oko prijema Kosova uzburkala javnost, ali jedno „predavanje“ koje je prvog dana održao Slobodan Milošević, zajedno sa kolegama iz Kanade i Brazila, nije moglo da prođe nezapaženo i uvek je aktuelno. Odnosilo se na napredak malih odbojkaških sredina, kako da se organizuju, funkcionišu, opstaju i pokušaju da naprave dobre rezultate.
– Cilj koji je odredio FIVB bio je da nas trojica pokušamo predstavnicima zemalja prve i druge kategorije da ispričamo kako da unaprede gledanja na odbojku, kako bi postala sve razvijenija. Rekao sam im na početku da dolazim iz jedne relativno male države, koja ima sedam miliona stanovnika, da nismo bogati, ali ne i da smo siromašni. Napomenuo sam da smo pre 20 – tak godina i mi bili kategorizovani kao oni danas, a da sada imamo kategoriju pet, najvišu, i da imamo medalje sa svih velikih međunarodnih takmičenja i u svim kategorijama. Objasnio sam im da ako i oni žele da budu uspešni, moraju da imaju jak i dobar menadžment, ali i da vredno i predano rade. Moraju biti posvećeni od početka do kraja.
Razvilo se to vremenom u priču gde je generalni sekretar Odbojkaškog saveza Srbije postavljao pitanja koja su za oko 120 predstavnika manjih odbojkaških sredina bila izuzetno zanimljiva.
– Najpre sam ih pitao da li su gledali finalne utakmice Svetske lige, Gran prija i Olimpijskih igara. Nisam čekao odgovor, nego sam uputio sledeće, a ono se odnosili na to koliko je od njih omogućilo direktne prenose u svojim zemljama, koji su u dogovoru sa FIVB bili besplatni, a sve radi popularicaje odbojke. Hteo sam da im stavim do znanja da se odbojka igra zbog publike, da ukoliko ima njih, biće zainteresovana i neka TV stanica, a ako imaju sve to, onda su tu i eventualni sponzori. Uvek se pominje problem novca i on definitivno postoji, ali svi moraju da imaju jasne programe. Rezultati se brzo zaborave, a programi ostaju, jer samo tako će neko da ulaže novac u odbojku.
I to sve nisu bile samo reči, već je Milošević “delima” ispričao šta se sve radi kod nas.
– Imamo razne akcije i primera radi, u poslednje četiri godine podelili smo preko 25 hiljada lopti. I to školama, jer su nam deca tog uzrasta „target“, sa njima može uvek da se radi. Ako je od toga 10 odsto „ušlo“, onda je to dve i po hiljade novih odbojkaša i odbojkašica, a to su neke naše procene. Kad detetu daš loptu, već si ga na određeni način „primamio“ da dođe na sport. Pored toga, da bi se ostvario uspeh, neophodna je povezanost sa državom, Olimpijskim komitetom, Svetskom odbojkaškom federacijom i kontinentalnom konfederacijom. Bez te povezanosti nema ništa, sami ne mogu ništa.
A onda možda i ključne reči za one koji jednog dana žele da budu kao Srbija ili koji su našu zemlju stavili kao nekog svog idola.
– Ništa ne vredi bez snova i mašte. Kada smo mi sanjali i maštali o olimpijskim medaljama, govori su nam da nismo normalni. Ali mi na kraju uzesmo olimpijska odličja. Čvrsta vera je takođe jedan od “recepata” za uspeh, mora se raditi svakodnevno. Mislim da su mene slušali sa najviše pažnje, jer Kanađani imaju mnogo koledža, sjajnih dvorana, lopti koliko god žele, generalno mnogo bolje uslove od mnogih, Brazil opet gledaju kao veliku zemlju, a mi smo većini tih, koji su prva i druga kategorija, po mnogome najbliži. Naravno, ne i po odbojci. Pomenuo sam da svake godine imamo neke akcije, kao „Naša strana mreže“, „Lopte za pobede“, „Dan više za odbojku“… Vršimo promociju odbojke, povezujemo sve sa mladima, važna je medijska promocija. Na kraju sam im rekao da oni najbolje znaju kako sve to da urade u svojoj zemlji. Možda naš „model“ ne bi uspeo na nekom drugom mestu, ali smo im bar dali ideje i usmerili ih na, nadam se, pravi put – istakao je Milošević.
Svaka vama cast kako ste sve ovo uspeli. Vi i Boricic bi trebalo da napisete knjigu od prvih dana, kada nije bilo nicega, pa do sada, kada smo najbolji na svetu.
Ova gungula sa “predsednikom” vam nije trebala, ni malo. Verujem da se ovakve stvari vise nece ponoviti. Samo napred