Sve je i pre početka meča bilo spremno za dvostruko slavlje. Na kraju su se ista i desila. Prvo, pobeda nad Portorikom, ali na teži način, i drugo, rođendan Marka Podraščanina, koji u Poljskoj igra svoje peto Svetsko prvenstvo, i koji je po završetku meča dobio slavljeničku pesmu, poklone, čestitke i mnogo aplauza.
– Nikdaa nećemo naučiti da imamo ovakve utakmice, ali ćemo ih uvek pobeđivati. Jedan meč koji je trebalo da ide sasvim drugim tokom, ponekim našim planovima, pretvorio se u mučenje. Dobro smo počinjali prva dva seta, ali smo ih teško provodili kraju. Na kraju smo ipak pobedili, osvojili bitne bodove, a Tunis će biti nova priča. Oni su pobedili Portorikance ubedljivije od nas.
Iza ovih par rečenica analize selektora Igora Kolakovića, krije se, pa može se reći “definicija” čitavog meča. U odnosu na prvi meč bila je samo jedna promena. Trebalo je razigrati kapitena Petrića, a još malo odmoriti Kovačevića. Neki momci, trebalo je da dobiju priliku ranije, ali je stanje na terenu diktirajulo da to bude kasnije. Egal u završni i prvog seta bio je opomena plavim da moraju da igraju punom parom (ili bar blizu tog nivoa), ali do pravog izdanja u ovom momentu, morala je da prođe još jedna faza, ona u drugom periodu. A onda je sve došlo na svoje mesto, ambiciozni Portorikanci su “uštopovani”, a srpski odbojkaši su konačno zagospodarili terenom.
Dva od dva, šest bodova, maksimalan učinak, uz vrlo bitnu konsattaciju – da će momci koji brane boje Srbije, sasvim sigurno, igrati još (mnogo) bolje. Na radost navijača u Katovicama, ali i onih daleko brojniji kod kuće i širom sveta. Oni se još uvek zagrevaju.
