Bilo je vreme da i ti Francuzi padnu na jednom velikom tamičenju. Dugo se čekalo, ali bolje i slađe izgleda da nije moglo. U pravom momentu su najbolji srpski odbojkaši “očerupali trikolore”, gurnuli ih u ambis, što znači da već mogu da počnu da se pakuju, a sebi omogućili da i dalje sami odlučuju o svojoj sudbini. Ukoliko ovako nastave, a iz utakmice u utakmicu igraju sve bolje, mogu da se nadaju onom o čemu su razmišljali pred put u Italiju.
Posle drame su napustili Italiju, sa dramom su počeli u Bugarskoj. Obe su bile sa srećnim krajem, obe pobede bile su velike, protiv pretendenata na najviši plasman. Meč sa Francuskom u mnogom je podsećao na onaj sa Rusima, obilovao je lepim neizvesnošću, ali i lepim poenima, preokretima, a ovo poslednje su naši momci izgleda apsolvirali. Igrao se drugi set, Francuzi su dobili prvi i imali 14:9. malo potom i dve meč lopte (24:22), ali snaga uma i mišića, ovih prvih za servis i taktičke detalje, ovih drugih za smečeve i blok, donei su izjednačenje. A onda se zna, da se plavi razgoropade, što se i desilo, potom malo posustanu, da bi u neizvesnoj završnici oni bili ti koji imaju ono što treba za preokret i pobedu. Koncentracija, vera u sebe, Aleksandar Atanasijević sa 38 poena (skoro 70 odsto realizacije) i Uroš Kovačević koji na meč loptu “skrati” servis, verovatno i živce hiljadama ljubitelja odbojke, a onda svi polete jedan drugom u zagrljaj. A upravo to “svi” je snaga srpskog tima.
Vremena nema mnogo, za manje od 24 časa (subota 16 časova) vrebaju Argentinci. Uvek opasni, željni da poremete planove, da nekog “upropaste” pošto su im šanse, kao i Francuzima posle ovog meča. Ali su posle izdanja srpskih reprezentativaca u poslednja dva meča verovatno svesni da do toga teško može da dođe. Opuštanja odavno nema, čak i ukoliko bude bilo nesvesno, tu je Nikola Grbić. Svi oni zajedno drže sve konce u svojim rukama. A to su želeli.
