Svojevremeno je, ko pamti, junak crtanog filma, Kalimero, kada više ne bi mogao da izdrži govorio: „Pa to je nepravda“. Slične situacije je tokom cele sezone koja je upravo završena u Prvoj ligi Srbije, imao i trener ekipe FOK, Vladimir Medenica, samo što on nije želeo da se buni, ne želeći tako da traži eventualni alibi. Sačekao je kraj takmičenja u kome je njegova ekipa, koja je skoro dve trećine sezone bila na čelu tabele, završila kao četvrta, ostala bez plasmana u Super ligu, čak i baraža, da iznese svoje mišljenje i sve ono kroz šta se i sa čim borio.
– Govorim kao bivši trener FOK – a. Saopštio sam to posle poslednjeg odigranog kola najpre upravi, a onda i devojkama. Više nema smisla. Odlazim uzdignuta čela, ponosan na igračice. I one moraju da budu ponosne na sebe i rezultat koji smo postigli u uslovima koje smo imali ove sezone.
Ima verovatno onih koji ne znaju da je Medenica prvih 12 kola ekipu vodio iz – gledališta. Da li je tačno da si kažnjen jer ti je uprava kluba za pomoćnika na takmičenju poslala trenera koja nema licencu?
– U neku ruku je tako. Jer, potpisao sam zapisnik da moj pomoćni trener ima licencu, iako nisam proverio, a ona je nije imala. S obzirom da su je poslali čelnici kluba, a i da radi već dve godine kao trener mlađih kategorija, smatrao sam logičnim da poseduje potreban dokument. I ranije je početna faza Kupa igrana pre trenerskog seminara i dobijanja licence, i sve je išlo na potpis i ličnu kartu, pa sam tako postupio i onda. Ipak, prevario sam se.
Koliko je teško voditi tim sa tribina?
– Pre svega, mislim da je kazna koju sam dobio, i posle smanjenja sa šest na četiri meseca zabrane vođenja utakmica pored klupe, nesrazmerno velika u odnosu na administrativni propust koji je načinjen. Što se vođenja utakmice tiče, samo smo morali malo više da radimo na treninzima, da spremamo sve moguće situacije. Imali smo „signalizaciju“, dosta stvari smo završavali preko kapitena koji je prenosio moja zapažanja devojkama. I svima njima velike zasluge jer su istrajale.
Da li je istina da si sam slao molbe i borio se da se kazna ublaži, odnosno da niko iz kluba, od onih koji su takođe napravili propust, nije „prstom mrdnuo“?
– Istina je. Kad drugi nisu želeli, morao sam ja. Čak sam angažovao i advokata, ali sam na kraju odustao od svega.
Od 12 utakmica koliko si vodio sa tribina, zabeležili ste 11 pobeda, što je bio svojevrstan podvig. Priča se da ti je posle šeste pobede, iz isto toliko utakmica, bila spremna zamena, odnosno otkaz…
– To sam i ja saznao, ubrzo posle toga. Sticajem okonlosti radi se o osobi sa kojom sam ja u dobrim odnosima, koja nije želela da mi radi iza leđa. Sa druge strane, nije lako raditi u situaciji kada znaš da se „iza kulisa“, bez ikakve potrebe i uz odlične rezultate, dešava tako nešto.
Koliko su se podudarale ambicije tebe i devojaka, sa onima koje je imala uprava?
– U startu je bilo govora samo o tome da što ranije obezbedimo opstanak. Tim nije bio projektovan za visoke domete, imali smo samo 11 igračica, od čega dosta njih bez iskustva igranja u Prvoj ligi. Ali dobre igre u prvom delu su učinile da moje i ambicije devojaka svakako porastu. Kakve su ambicije uprave kluba bile ne znam, ali znam da su u decembru drugog dizača poslali na kaljenje u Bar, a mog pomoćnika prebacili na drugo „radno mesto“. Shodno tome…
Šta si postigao za četiri godine i koliko si zadovoljan učinjenim u FOK – u?
– Kada sam došao, klub je ispao iz Druge lige. Sada je bio na pragu ulaska u elitnu ligu Srbije. Moram da budem zadovoljan jer smo za četiri godine prešli veliki put. Stasalo je nekoliko igračica koje su postajale interesantne poznatijim klubovima, pa smo svake godine ostajali bez neke od njih. Iz ovogodišnjeg tima je Miljana Glušac je postala standardna reprezentativka u kadetskoj, a sad i juniorskoj konkurenciji. A taj period od četiri godine, shodno primanjima, čini mi se da je trajao duplo kraće.
U međuvremenu si ušao u stručni štab juniorske reprezentacije Srbije. Interesantno, kao trener bez kluba.
– Drago mi je da Odbojkaški savez Srbije i selektori mlađih reprezentacija poštuju predanost u radu i trajanje. U ovom poslu sam već 16 godina, treći put u nekoj nacionalnoj selekciji i uvek ću dati sve od sebe da opravdam očekivanja ljudi koji su me angažovali.
Probao si, dao sve od sebe, a neka gospod(j)a stave prst na celo. Ako im je uopste stalo, a mislim da nije. Tebi srecno dalje.
Tek ce sada da im bude dobro. Niko nece da trazi uslove, moci ce da igraju tu ligu jos sto godina bez ikakve zelje da se plasiraju u Superligu. Ti si probao, naisao na zid, borio se protiv protivnika, ali i svojih, naucio devojke dosta i niko ne moze nista da ti zameri.
A mogli smo da imamo superligasa i u zenskoj konkurenciji. Ali nije bilo sluha, gluvi kao topovi, bez ikakve zelje za napretkom. Bravo Vlado, bravo devojke.
Kad im sada ode mala Miljana, pa za njom krene jos neka, kad Gorana vise ne bude imala motiva, Isidora takodje, kad mlade ne budu imale vise od koga da nauce, drzace privatne treninge i naplacivace od ono malo sto ostane…
Bas se cudim sto su ti ostali duzni. Pretpostavljam da su i devojke imale redovna i visoka primanja. Ti ces majstore moci bez njih, a oni bez tebe tesko. Srecno dalje.
Krcag ide na vodu dok se ne razbije. Ali oni to nisu provalili. Kao i jos mnoge stvari.
Podrska kolega, a o njima se vec sve zna. Rad uvek izadje na videlo, a i nerad. Oba primera imamo u jednoj, ovoj, prici.
Svaka cast.
Da li se zna ko je taj pomocni trener, bez licence, ako neko moze da mi odgovori?
Vlado svaka čast za rezultate sa ovom ekipom u četiri godine! Ovakav FOK je tvoje delo na svaki način.
Govoriti o postojanju nekog kluba u Novom Sadu je čisto laskanje inim upravama.Za takvu pretpostavku je potrebna mnogo bolja materijalna baza i u ovim uslovima podrška gradskih struktura.Ovaj klub je to imao u početku ali kao i svaka podrška ženskoj odbojci u gradu to je ograničeno na igranje Prve vojvodjanske lige.Puštanje ambicioznijih napora niz vodu je već ranije vidjen manir. Tako su prošli Vojvodina, Varadin, Novi Sad, Futog ,Slavija pa evo na red stigao i FOK Kao u onoj rečenici opisa dešavanja nad Jevrejima. Kad su druge odvodili nismo se bunili ….Mislim da je pravdanje loših rezultata potezima uprave loš potez jer je rešenjima zakona o sportu svaki klub sveden na szr gde je pojedinac odgovoran svojom imovinom s tim da prihoda od ove delatnosti nema.Ili barem nema u legalnim tokovima (reklama, ulaznice,prihodi od transfera) Činjenica da treneri mešetare igračima sve govori i o sportu i o klubovima.Kada nema jakog Ugovornog odnosa nema ni Klubova ,ni trenera a bogami ni igrača koji žive od sporta. Bilo kakav profesionalan rad u ovo m društvu osudjen je na propast ali ti bi bar to morao da znaš,
Da li je bilo moguće očekivati nešto drugo posle dešavanja u ŽOK Futog? Oni su i imali neke šanse da postanu nešto kad su već bili u superligi i imali odličan tim i trenera ali …..
Iz onoga koliko si plata dobio za cetiri godine, jasno se vidi kako klub funkcionise. Sa druge strane, ne treba ni pitati koliko su devojke dobile, odnosno ZASTO NISU NISTA.