Evropska odbojkaška konfederacija je izglasala, a niko nije izneo ni jednu jedinu zamerku na izbor najboljeg ženskog trenera u 2021. godini. Nagrada je, kao i 2018. godine, pripala trofejnom srpskom i svetskom stručnjaku, Zoranu Terziću koji je iz ruku jednog od potpredsednika CEV Lubora Halande, primio priznanje na svečanosti održanoj u Ljubljani. Za sleganje utisaka u karijeri kakva je njegova, jedva da ima vremena, jer se događaji smenjuju kao na traci, pa je samo dan kasnije bio u Turskoj i posvećen prvim protivnicima Fenerbahčea u turskoj ligi koja uskoro startuje.
U „obrazloženju“ CEV zašto je Zoran Terzić dobio nagradu stoji da je „na poziciji selektora već 20 godina, što je redak slučaj ne samo u odbojci, već i sportu uopšte. U još jednoj uspešnoj godini, Terzić je pomogao svojoj zemlji da osvoji drugu bronzanu olimpijsku medalju, pored srebrne iz 2016, kao i srebro na Evropskom šampionatu“. Ističe se još da se “Srbija od poslednjih osam šampionata Starog kontinenta, čak šest puta našla na podijumu, i sve to pod vođstvom istog selektora, Zorana Terzića”.
-Nisam mnogo razmišljao, ali sam pretpostavljao da može ovako nešto da se desi. Ljudi koji su bili u žiriju su verovatno doneli odluku na osnovu toga što smo mi bili jedina selekcija koja je jedina osvojila medalje i na Olimpijskim igrama i na Evropskom prvenstvu. Stoga ona i ima logike i prednost nad recimom zlato Italije i Davidea Macantija, koji da je dobio ovo priznanje, sigurno ne bi bilo nezasluženo.
Da li postoji razlika ovog i istog priznanja iz 2018. godine?
-Tada je to bilo evidentno, jer smo bili najbolji tim na svetu i nije se dovodilo u pitanje ko će dobiti nagradu. Ova je teža, jer je sezona bila naporna i fizički i psihički, najpre zbog pauze uzrokovane viurusom Kovid 19 i svime što je on nosio. Zatim, po prvi put smo u istoj godini imali dva velika takmičenja, Olimpijske igre i Evropsko prvenstvo. Tačnije ne u istoj godini, nego u desetak dana razmaka. Zato je sve ovo teže. I ove godine sam ponosniji na tim, jer su zaista napravile veliki posao, ponašale se izuzetno i stvarno nemam reči kojima bih izrazio zadovoljstvo ovom sezonom.
One su velikim delom i zaslužne što se Zoran Terzić te septembarske večeri u glavnom gradu Slovenije našao na bini, zar ne?
-Zna se da tako nešto ne može da napravi jedan čovek sam. Zato hvala svim devojkama koje su učestvovale u rezultatima ove sezone. Naravno, neizmerna zahvalnost i „ovim mojima“ iz stručnog štaba, zna se i kolike su njihova zasluge. Moja nagrada je kolektivni uspeh. Ovakvi trofeji svakako da znače svakom, i ko drugačije kaže, ne govori istinu. Oni su pokazatelj onog što je urađeno, i kako je urađeno.
Naravno, Zoran Terzić ne bi ispred svog imena imao ono „trofejni“ kada bi se zadovoljio učinjenim i na tome stao. Ima ček i „specijalnu“ želju, malo u šali, malo više u zbilji…
-Voleo bih da po prvi put dobijem trofej namenjen najboljem treneru Evrope, a da to bude kad osvojim titulu šampiona Starog kontinenta. Jer sva tri puta, koliko smo bili najbolji u Evropi, to nije bio slučaj.
