Odbojkaši i odbojkašice su mahom visoki i moraju da budu gipki, spremni, fleksibilni, da imaju brzinsku izdržljivost, jer se sve na terenu odvija brzo, često u deliću sekunde. Naravno, povrede su sastavni deo sporta kojim se bave, a na nama, zdravstvenim radnicima je da kada se to desi, oporavak bude najkvalitetniji i ako je moguće kraći, ali ne dovodeći zbog brzine u opasnost njihovo zdravstveno stanje.
Vrste povreda
Najčešće su povrede skočnog zgloba, kolena i prstiju na šakama. Iako odbojka nije sport kontakta, on ipak postoji. U tim situacijama često strada skočni zglob. Igrači se sudare u borbi za loptu na svom delu terena, a neretko se dešava da prilikom doskoka stanu jedni drugima na nogu. Međutim, povrede skočnog zgloba
spadaju među one, uslovno rečeno lakše, jer skoro da se nije desilo da zbog takve povrede neko završi sportsku karijeru. Povreda kolena spada u kompleksnije i teže. To se odnosi najčešće na prednje ukrštene ligamente i meniskuse i ukoliko se to dogodi, iziskuje odsustvo sa terena i po nekoliko meseci i dugu rehabilitaciju. Povrede prstiju nekad izgledaju bezazleno, ali s obzirom na sport kojim se bave, kod igrača i igračica su često takve da moraju da odsustvuju sa terena. Naročito ako se radi o povredi palca za koji se kaže da je pola šake. Ipak, te povrede nisu teške, ali remete normalno funkcionisanje tog dela tela koji je u dodiru sa loptom, samim tim i pružanje maksimuma.
Ono što je vrlo bitno jeste da kod svih povreda, igrač treba da se vrati na teren kad bude potpuno spreman, odnosno kada obim pokreta bude onakav kakav je bio pre povrede.
Bazični principi lečenja sportskih povreda
Obaveza svih klubova, naročito reprezentacija, je da na treninzima imaju stručno lice. Pod jedan, treba videti težinu povrede, na osnovu anamneze, odnosno ispitivanja povređenog, i odrediti uzrok povrede. Neke stvari se vide jasno. Na osnovu toga lekar će reći koja je vrsta povrede. Postoje tri stepena povrede. Prvi je kada igrač može da se vrati na teren odmah. 
Drugi je ukoliko se desi da postoji ruptura, tada naravno mora da izađe iz igre i najpre se stavlja led, najbolje u kesi, na povređeno mesto. Takođe radimo i kompresiju što podrazumeva da se povređeno mesto zavije elastičnim zavojem, flasterom ili se stavi steznik da ne bi došlo do širenja krvnih sudova. Terapija ledom se ponavlja nekoliko puta dnevno, traje do 48 sati, a noga se stavlja u položaj 30 stepeni u odnosu na telo koje je u ležećem položaju. Sve ovo se odnosi na povrede skočnog zgloba i kolena, princip je isti. Treći stepen je onaj kada zbog težine povrede, recimo pucanja ligamenata, igrač mora na operaciju, ali srećom, takvi su slučajevi baš retki.
Kada se radi i povredi prstiju, 
to su kontuzije, prelomi i iščašenja. Nastaju prilikom padova ili sudaranja sa saigračem. Spadaju u lakše, ali dosta toga zavisi i od pozicije na kojij igrač igra. Srednji blokeri recimo pre mogu da pomognu sa bolom negop tehničari, jer su u češćem kontaktu sa loptom. Da se malo i našalimo, svaki opdbojkaš je bar jednom u karijeri povredio prst i nikada on nije izgledao isto kao pre povrede, pa to mnogi zovu i – uspomena od odbojke.
Dijagnostika
Ukoliko se ne radi o lakšoj povredi, kada igrač može da se vrati na teren, obavezno je otići da se uradi rentgentski snimak, odmah ili sutradan. Ako treba kasnije i ultrazvuk, a ukoliko je neophodno, radi se i magnetna rezonanca. Tako se jasno utvržuje vrsta i stepen povrede.
Prevencija
Mnogo toga zavisi i od patika koje odbojkaši i odbojkašice nose. Utvrđeno je da 30 odsto manje povreda skočnog zgloba imaju oni koji nose duboke patike. Uz plitke je verovatnoća te povrede veća. Naravno, i bandažiranje smanjuje rizik od povrede.
Mirovanje
Vrlo je važno napomenuti da se mnogi sportisti ne pridržavaju mirovanja ili ga ne shvataju dovoljno ozbiljno. Apelujem na njih da ne pokušavaju da se vrate pre vremena na teren, jer MALO JE METODA KOJE MOGU DA UBRZAJU POVRATAK NA TEREN, A OPET POSTOJI MNOGO ONIH KOJI ĆE UZROKOVATI JOŠ DUŽE LEČENJE.
Bandažiranje
Bandaža skočnog zgloba jedina ima takav efekat da on i dalje ima svoju funkciju. Može da stoji i par dana, da se ne skida. Steznici na kolenu i ramenu skoro i da nemaju namenu, jer deluju više psihički. Kod prstiju prevencija je da se spoje jedan sa drugim.
Ne treba mirovati 100 odsto, jer to deluje štetno, dolazi do hipertrofije, odnosno mišići se smanjuju, pa oni koji su povređeni moraju da rade vežbe za druge delove tela.
Jednom distorzija, uvek distorzija ukoliko se nije dobro zalečila.
