Današnje vreme i aktivno bavljenje sportom, skoro da ne mogu bez jedne bitne, ali opet čudne stavke – vanrednog školovanja. U jeku te „mode“ koja je sve zastupljenija, u retkim doduše, ali slučajevima još u osnvnoj, a sve češćim u srednjoj školi, „pojavljuje“ se devojka koja igra elitni rang takmičenja u Superligi Srbije u startnoj postavi, a uz to je i redovan student treće godine vrlo priznatog i teškog Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. I sve uspeva da stigne, još uz osmeh, a zove se Jelena Vulin. Može slobodno da dobije „radni naziv“ – Vunderkind, jer svojim primerom pokazuje jednu bitnu, a skoro zaboravljenu tezu – sve se može kad se hoće.
– Baš tako. Prosto ne mogu da razumem decu koja još u srednjoj školi prelaze na vanredno školovanje. Čula sam da se dešava da se to nekada toliko oduži, da neki i ne završe ni srednje obrazovanje. Ne mogu da shvatim ni roditelje, jer velika većina te dece nisu ekstremi koji će jednog dana biti među najboljima na svetu. Ali da se ne upuštam previše u sve to, samo iznosim svoje mišljenje. Znam, treninzi su naporni, ali može da se uskladi sve – kategorična je Jelena Vulin.
U njenom slučaju se ne zna šta je napornije, rad sa loptom i saigračicama ili sa kolegama za računarom. Sa prosečnom osenom oko 8,50 na odseku je Računari i automatika, a podsmer je Primenjene računarske nauke i informatika. Iz „priloženog“ se u startu vidi da nije jednostavno.
– Fakultet nije ni malo lak, ali je sve dobro organizovano, pa kolokvijumi i neki ispiti mogu da se polažu i u predroku. Što bi se reklo, FTN je „na glasu“, dovoljno težak da ništa ne može da se uradi ako se ne uči i konstantno napreduje. Izabrala sam smer Računari i automatika jer sam se u toku dve godine „opštih“ studija u tome jednostavno pronašla. Posle sam se opredelila jer ceo život dobro „baratam“ sa matematikom, a ona je u ovom slučaju dosta potrebna.
Teško je „usaglasiti“ dve tako teške stvari, ali kako sama reče, „dobra organizacija je ključ svega“.
– Radni dan mi počinje vrlo rano i strašno je popunjen. Treniram dva puta dnevno, mahom od 10 i 18 časova. Najčešće između toga idem na fakultet, mada mi se dešava, ne tako često, ali se dešava, da i pre prvog treninga završim neke stvari u Novom Sadu, vratim se, odradim trening, pa opet nazad. I još jednom na večernju „turu“ druženja sa loptom.
Možda je i zato odlučila da se bavi programiranjem, jer stvarno treba biti majstor i sve obeveze svrstati i organizovati ovako tačno i precizno.
– Skoro pa je tako. Napravila sam raspored koji mi, uz pomoć ljudi sa FTN – a, omogućava da sa različitim grupama slušam određena predavanja, tako da ukombinujem sve nekako lakše.
Nameće se pitanje, da li učenje odmor od odbojke ili je odbojka odmor i opuštanje posle obaveza na fakultetu…
– Svaka celina je za sebe. Kada učim, ne mislim na odbojku, a kada sam na treningu, jedino me zanima lopta i odbojkaški elementi. Na taj način sebi uštedim vreme.
Za takvima kao što je Jelena Vulin, prosto „plaču“ u Americi. Ponuda je svakako bilo.
– I to mnogo, ali sam se ipak odlučila za ovu, domaću priču, nekako mi je privlačnije.
Ako bi došla u situaciju da bira, a desiće se to jednog dana nema sumnje, između odbojke i fakulteta, sigurno joj ne bi bilo lako. Obe ljubavi su velike, ogromne.
– Mislim da se tako nešto neće desiti, bar dok ne završim studije. Sa druge strane, ako bi se desilo da pauziram na bilo kom polju, verujem da bi uspešno nastavila. Tehnologija u svetu napreduje sa jedne strane, a sa druge, devojke se odbojci vraćaju i posle porođaja, posle godinu i po ili dve. Ali čvrsto sam uverena da ću izgurati sve.
Umor je nešto što ne može da izostane u ovom, Jeleninom slučaju, a mnogo ređe, ali dešava se, i slobodan dan.
– Gledam sebe da sačuvam što je moguće više. Ako sam premorena, ostanem da odspavam, pa nadoknadim vežbe neki drugi put. Opet gledam da se pričuvam petkom i subotom zbog utakmica vikendom. A nedelja mi služi za totalni oporavak i pripremu za narednih šest dana. često dosta toga rešavam i masažama.
Da li si svesna da si jedna od retkih koja je uspela uspešno da uskladi dve stvari koje su naporne i odgovorne i da li te zbog toga nekad gledaju malo čudno?
– Znam samo da nas nema puno ovakvih. Verovala sam od prvog momenta da je izvodljivo i tako sam se ponašala. Sigurno da je bilo sličnih slučajeva ranije. A da li me gledaju čudno… Na fakultetu su neki prijatelji fascinirani kako mogu da studiram i igram. Zato mi pomažu, kopitraju mi skripta, „pokrivaju“ me na predavanjima… A verovatno ima i ovih iz sportkog dela koji misle da nisam normalna, jer uz sve i studiram. Ali šta da im radim.
Posle diplome, neki odu korak dalje, pa još jedan. Magistar, doktor nauka…
– Za sada me to ne zanima. I „samo“ sa diplomom sigurna sam da mogu da nađem dobar posao. Ali pre toga bih volela da se oprobam u nekom inostranom klubu. Želja mi je da igram jednog dana „preko“. Ali, o tom – po tom.
Šta se dešava kada Jelena Vulin nema obaveze ni u klubu ni na fakultetu…
– To je šok za mene. Šalim se naravno. Takvi dani su obično leti, tada gledam da ispunim obećanja koja nisam do tada, prema prijateljima, rođacima. Nema lopte, nema knjige…
I za kraj još malo šlaga na svu ovu tortu koju je „zamesila“ Jelena Vulin. Relacija na kojoj ona „saobraća“, uopšte nije (samo) Novi Sad – Stara Pazova.
– Ustvari, ja sam iz Inđije, tu živim.
Znači, dešava se da njena dnevna (!?) putanja kretanja bude Inđija – Stara Pazova – Novi Sad – Inđija – Stara Pazova – Inđija.
– Naravno, vrlo često. Mogu auto da pustim sam da ide, mislim da ne bi pogrešio. A usput bi zaobišao i svaku rupu na putu, sve smo ih „upoznali“.
Nije lako, ali je izgleda jako lepo biti Jelena Vulin. Lopta i knjiga su joj omiljene „igračke“. Veliki „klikeraš“, mora se priznati. I ko zna da li je rekla sve…
Moj idol Ivan Miljković
Zahtevna je i pozicija na kojoj igra, korektorska. Tu ima svog idola, odbojkaša koga bi volela da upozna.
– Od kad znam za sebe to je Ivan Miljković. Strašan igrač, gledala sam ga i uživala u njegovoj igri pre, a i dan danas.
Nema sumnje da će i njega upoznati.
Više greši nego što pada
Mnogi imaju famu da dobri studenti ne padaju ispite. A kada je Jelena Vulin u pitanju…
– Naravno da sam padala. I verovatno ću još padati. Nadam se samo da to neće biti srazmerno greškama na terenu – istakla je uz osmeh.
