Kada se savlada do tada nepovediva selekcija, kada se potom dobije uvek nezgodni domaćin koji je imao podršku od strane nekoliko hiljada gledalaca, onda je nekako logično da se sa najslabijim rivalom u grupi nekako uspešno zatvori krug. Drugim rečima, posle Brazila i Portugalije, pala je i Kina. Ono po čemu se peta uzastopna pobeda muške selekcije Srbije razlikuje od ostalih jeste što je ostvarena u “samo” četiri seta i što je prva koja je vredela sva tri boda.
Najavljivali su plavi da bi bio red da u jednom meču pobede malo lakše. Pobeddili jesu, malo lakše takođe, a da ne bude još lakše, nekako je kriv umor, ali i dva seta prednosti, koju skoro da su zaboravili kada su imali poslednji put. Kao što se do ove utakmice govorilo da Srbi igraju najčešće pet setova, tako sada mora da se naponmene da je i ovog puta selektor Nikola Grbić dosta “mešao karete”, odmarao, proveravao, ali i zbunjivao Kineze. Blokom je osvojeno pregršt poena, iskorišćena je svaka prednost u odnosu na kineski tim, a procenat napada bio je skoro kao što bi mogao samo da se poželi. Da nije bilo “jurnjave” u trećem setu, možda bi naši reprezentativci ranije bili “ispod tuša”. Ali taj treči set će svakako biti maksimalno analiziran od strane stručnog štaba kako se greške više ne bi ponavljale. A onda četvrti, nekako slično kao i prva dva, što je bio uvod u slavlje u Portugaliji. Tri od tri je učinak, sedam velikih bodova, ali i ogromna doza samopouzdanja, sa još većim šansama za visok plasman.