Kada se sa kombinovanim sastavom pobedi kompletna Amerika, koja je uzgred vodeći tim na tabeli Lige nacija i koja je već prošle nedelje obezbedila igranje na finalnom turniru, kada se to uradi na više nego ubedljiv način i to posle igre gde je utakmica mogla da traje i mnogo kraće, kada ta pobeda označava konačno obezbeđeno mesto na “fajnal siksu”, onda ima mnogo razloga za zadovoljstvo. Najavljivale su devojke koje su stigle u Santa Fe i koje su prvi put o ovom sastavu, da će ići na sve tri pobede, jer tako “nalaže” dres koji nose, da će se suprotstaviti Amerikankama, iako su došle sa svim raspoloživim snagama i pokušati odmah da reše sve dileme oko Nanđinga. Tako se i desilo. Od prvog do poslednjeg poena taš tim je bio taj koji je gazdovao na terenu. Igralo se onako kako je Branko Kovačević rekao na sastanku, a skupo plaćene američke zvezde dobro će pamtiti Bojanu Milenković, Jelenu Blagojević, Teodoru Pušić, Anu Bjelicu, uz Milenu Rašić, Jovanu Stevanović i Bojanu Živković koje poznaju odavno. Jer, verovatno ih odavno niko ovako nije “izuo”, nekad čak i do te mere da su naši napadači ostavljani bez bloka u napadu, a opet da je naša odbrana pokupila toliko “živih” lopti kao retko kad.
Strpljenje je bio glavni adut našegh tima u prvom delu, kada su oba tima imala priliku da osvoje set, a opet upravo to je nedpstajalo u drugom, kada su želele da što pre uvećaju prednost i prokockale čak 17:11. Međutim, videlo se da su devojke željne igre, u očima Jovane Jovičić, Sare Lozo, Slađane Mirković i Bianke Buše koje su svojim rolama dale doprinos, takođe je bila spremnost da se iskoristi prilika i nokautira protivnik,a samim tim odmah reše nedoumice (ako ih je ikada i bilo), oko finalnog turnira prve Lige nacija. Grešku iz drugog seta naše devojke u nastavku nisu ponovile, ali jesu sjajnu igru, pa su mohgle sebi da dozvole i manji pad pred kraj koji ni izbliza nije ugrozio njihovo veliko vođstvo. I tako do konačnog trijumfa.
– Postoji stvarno mnogo razloga za zadovoljstvo. Postzvarili smo veliku pobedu koja je stigla kao posledica naše odlične igre većim delom meča. Možda smo i drugi deo igre mogli da rešimo u svoju korist, ali treba uzeti u obzir da je protivnik igrao sa skoro 90 odsto najjačeg tima. Iskporistili smo možda i njihov lošiji dan, ali to nije “naš problem”. Veliki trijumf koji nas neće uspavati, jer treba turnir završiti na najbolji način, a već mislimo o domaćinu i utakmici sa njima – rekao je Branko 
Kovačević.
Duel sa Argentinom (četvrtak 01,30), mora da se shvati isto kao pomenuti sa Amerikom. I dalje se gleda svaki bod, svaka pobeda, konačan plasman je jako bitan.
– Naša priča u Argentini se ovom pobedom ne završava. Naprotiv. Želimo da sa što više trijumfa i što većim brojem bodova napravimo uvertiru za Nanđing. Verujem da, ne potcenjujući kvalitet domaćina i Koreje, možemo da ostvarimo maksimalan učinak. Verujem da će se to i desiti. Naša timska igra opet mora da dođe do izražaja i kada je tako, nema bojazni – ističe Ana Bjelica.
Junak prve pobede u Santa Feu svakako je Bojana Milenković, koja je “izrešetala” polje Amerikanki. Iz svih pozicija je “odapinjala”, poigravala se sa odbojkašicama koje iza sebe imaju veliko iskustvo i ogromnu količinu medalja.
– Daleko od toga da smo bile favoriti u ovom meču. Međutim, odigrale smo ga na najbolji mogući način. Dali smo sve od sebe. Maksimalno počeli i isto tako okončali utakmicu. Pobeda je ste vredna plasmana na finalni turnir, ali je moramo “overiti” protiv domaćina koji će biti silno motivisan, kao i Koreje. Verujem u još dva trijumfa u Santa Feu.
Niko nema ništa protiv onog što kažu naše devojke, na to se već poodavno naviklo. Srećom…
