Takmičenja

MAJSKI TURNIR – Tradicija kojoj nema kraja

 

Odavno, tačnije više od pola veka, najtačnije 51. godinu, prvomajski praznici ne mogu da se zamisle bez turnira gradskih omladinskih selekcija u Beogradu. Tardicija jeste reč koja bi mogla da opiše ovako nešto, ali i ona vremenom postaje nedovoljna da objasni sve ono što se dešava u nekoliko dana na terenima i van njega. Popularan je kao „Majski turnir“ i tako ga znaju svi oni koji su bar jednom na njemu učestvovali. I nema reprezentaivca sa naših prostora da u prvim danima obiljnog bavljenja odbojkom nije nosio dres svog grada na ovom prestižnom takmičenju. Možda zvuči neverovatno, ali je i te kako istinito.

Oni najbolji se beleže, a pobednici su svi oni koji stignu u Beograd. Tako je bilo i za ovaj „praznik rada“, gde je po 15 odabranih selekcija predstavljalo svoje gradove. Privilegiju da ima po dve selekcije, kao i obično, imao je domaćin. Ovaj događaj se „poklopio“ i sa uskršnjim praznicima, tako da je sve imalo dodatnu konotaciju. Kako bi još jednom „Majski turnir“ imao međunarodni karakter, pobrinule su se ekipe iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Italije.

Domaćini su još jednom odradili sve kako treba, odnosno, nastavljaju svake godine gde stanu prethodne, s tim što podignu lestvicu bar za jedan stepenik. Od prijema, smeštaja, takmičenja, propratnih sadržaja, ishrane, pa do podele medalja i ispraćaja gostiju, sve je teklo besprekorno i bez ijedne zamerke. Za to su zaslužni svi, a na to obavezuje i ime Ljubomira Aćimovića – Šilje koji više nije fizički prisutan, ali se njegovo ime, kao začetnika ove jedinestvene manifestacije često nalazilo na usnama mnogih.

Što se samog takmičenja tiče, nekako se i pre prvog sudijskog zvižduka znaju favoriti. Naravno, oni ne moraju uvek to i da budu, tako da je na ostalima da pokušaju da im poremete planove. Ovog puta su titule najboljih branile odbojkašice Zagreba i mladi odbojkaši Novog Sada. Nekako su sve oči bile uprte u njih, kao i dve domaće selekcije, od kojih ženska nije igrala u nanjačem sastavu jer je plej – of u Srbiji i dalje bio u završnoj fazi, a neke od njih su bile nosioci igre u svojim klubovima.

????????????????????????????????????

Kako su se mečevi odvijali, ipak je sve išlo ka tome da se u finalu sretnu prošlogodišnji rivali. I stvarno su Beograđanke i Zagrepčanke u svojoj konkurenciji bile prilično ubedljive, a do finala su stigle bez poraza, tako što su u polufinalu savladale Ankonu, odnosno Sremsku Mitrovicu. Pred punim tribinama dvorane Sport EKO, koja je već godinama „druga kuća“ mladih odbojkaša i odbojkašica, domaće devojke su slavile u četiri seta. Bio je to revanš gošćama iz Hrvatske za prošlu godinu, kada su one u Zagreb odnele veliki pehar. U „malom finalu“ sjajne devojke iz Sremske Mitrovice su savladale Ankonu i tako se našle na pobedničkom postolju.

????????????????????????????????????

A onda su na red došli momci. Rivalitet Beograda i Novog Sada traje već godinama. Nisu se malo puta sastajali u vreme SFRJ, a u poslednje vreme im retko ko pokvari finalni okršaj. I skoro redobno su to neizvesni mečevi, puni preokreta i lepoh poteza, gde vođstvo jednog tima ne znači i da je blizu trijumfa. Upravo to se desilo i sada pošto su prethodnog dana u polufinalu Novosađani u polufinalu bili uspešniji od Velikog Gradišta, a Beograđani od Obrenovca. Bilo je to finale u pravom smislu reči, najlepše je ipak ostavljeno za kraj. Dva puta su momci iz Novog Sada imali prednost u setovima, isto toliko puta su Beograđani stizali. Taj – brek je morao da reši pitanje pobednika turnira, a podeljene su bile simpatije i na tribinama. Posle još jednog velikog preokreta, Novosađani su odbranili titulu. Jeste fraza, ali da je to pošlo za rukom Beograđanima, koji su imali takođe svoje šanse, ne bi bilo nezasluženo. Treba reći da su Obrenovčani savladali Gradištance u borbi za treće mesto.

A onda završni momenti. Ne samo dodela medalja, pehara, proglašenja najboljih i milioni konfeta, već slikanje, razmena telefona, mnogo poljubaca, osmeha, ali i suza, kao zaštitni znak jednog ovakvog događaja. Jer stvarno, imaju pravo oni koji kažu da „ko nije igrao na Majskom tirniru, ne zna šta je prava odbojka“.

 

 

KONAČAN PLASMAN

Omladinci: Novi Sad, Beograd A, Obrenovac, Veliko Gradište, Podgorica, Novo Mesto, Ljubljana, Zagreb, Kraljevo, Ljig, Požarevac, Beograd B, Valjevo, Maribor, Kamnik, Bar.

Omladinke: Beograd A, Zagreb, Sremska Mitrovica, Ankona, Budva, Domžale, Novi Sad, Grosuplje, Valjevo, Ljubljana, Šabac, Sarajevo, Beograd B, Aranđelovac, Lajkovac, Smederevo.

 

NAJBOLJI POJEDINCI

Kao i svake godine, proglašeni su i najuspešniji pojedinci „Majskog turnira“. Za najbolje igrače proglašeni su Ljubica Milojević i Petar Perić, članovi pobedničkih selekcija. Najbolji tehničari su iz redova beogradskih timova, a to su Anđela Veselinović i Miloš Popović. Najbolji libero u muškoj konkurenciji je Filip Trifunović (Obrenovac), a u ženskoj Frančeska Galupi (Ankona), dok su trofeji pripali i pobedničkim trenerima Nemanji Zekiću (Beograd), odnosno Siniši Gavrančiću (Novi Sad).

najbolji