Ko zna kakav bi ishod imala utakmice drugog kola olimpijskog turnira za odbojkašice između Srbije i Japana da nije bilo izuzetno raspoložene Tijane Bošković. Najbolja odbojkašica Evrope je igrala simultanku protiv domaćina Olimojskih igara, a uprkos tome, dva seta bila su izuzetno „tesna“. Ispostavilo se kao tačno nepisano pravilo da se sa selekcijom iz Zemlje izlazećeg sunca uvek igra teško, ali i da se uvek zabeleži pobeda.
Već posle samo nekoliko poena bilo je uočljivo da će Maja Ognjenović morati da se oslanja najčešće na „svoju dijagonalu“, da će skoro u svim situacijama morati da gleda gde se nalazi Boškovićeva. Koliko je ona bila raspoložena, toliko ostali „krajnji napadači“ nisu. One su, uz Silviju Popović, dale doprinos u prijemu servisa dok su blokeri svoje „role“ odradili prema očekivanjima. Rezultat sa jedne strane izgleda ubedljiv, a nije tako. Sa druge strane kada se pogleda da su dva seta bila prilično „tesna“, mora se dodati da Japanke ipak nisu bile baš toliko blizu, odnosno da je postojala kontrola, tačnije da su je držale Maja Ognjenović i Tijana Bošković pre svih.
Dve pobede i šest bodova protiv na startu grupne faze je lep rezultat, ali koji se očekivao. Sledi Kenija (četvrtak 7,20), rival koji ide na ruku devojkama i stručnom štabu, jer bi trebalo da se razigraju pred kasniji duel za prvo mesto u grupi. Uglavnom, ima još mnogo rezervi, vidi se to i dobro da je tako
IZ STRUČNOG UGLA – Aleksndar Vladisavljev
Utisak utakmice – Tijana Bošković
Sa jedne strane bilo je teško, a sa druge lakše nego što je moglo da bude. Sa Japanom utakmice očično, kao i ova, bude zahtevne i stresne, jer one malo poena daju protivniku, greške svode na minimum minimuma. Svakako da je utisak utakmice Tijana Bošković, sa 34 poena u samo tri seta, sa toliko dobijenih lopti, gde je sama skoro osvojila prvi. Dobro je imati igrača koji u svakom momentu može da napravi prevagu, ali je neophodno da i ostali u tom elementu igre,a mislim na anpad, budu na višem nivou. Jer, dolaze sve teže utakmice, Tijana će biti najefikasnija svaki put, nadamo se svi i do samog finala, ali da neće moći sama to je sigurno.
Bilo je prilično stegnuto u prvom setu, ušlo se u neizvesnu završnicu koja je rešena bez greške, treći slično. Mora se napomenuti da smo protiv jednog teškog protivnika, još i domaćina, rešili sve u samo tri seta. Ko zna da je treći pripao njima, niko ne garantuje da se ne bi otišlo i u taj – brek. Japanke su, za razliku od nas, poene rasporedile daleko bolje, naš model igre protiv azijskih timova koje igraju dobru odbranu se zna. Od starta dobar prijem servisa, prvim tempom najčešće „izbombardujemo“ protivnika, a onda kad oni obrate pažnju na gto, krajnji napadači odrade svij deo posla. Sada to nije bio slučaj, jer je Tijana Bošković na sebe preuzela odgovornost i izdominirala. Prijem servisa nije bio toliko loš, ali daleko od toga da bi Milena Rašić i Mina Popović mogle da iskažu svoje napadačke sposobnosti do kraja. Mislim da smo, uprkos odnosu blokova 11:2, i u tom elementu, sa ovakvim protivnikom, mogli da imamo bolji učinak. Tada bi sigurno izbegli situacije koje smo imali u završnicama prvog i trećeg seta
Ne izgledamo loše na terenu, pogotovo ako se zna da nema Brankice Mihajlović, a svi verujemo da će moći da pomogne kad to bude neophodno. Sa druge strane dobro je što se bez nje pobeđuje, pa su protivnici prinuđeni da prave skauting na osnovu trenutne situacije. Kenija je dobra prilika da se odigra jedan lakši meč, da se još neke taktičke zamisli provere i realizuju, jer onda dolazi prvi od najbitnijih mečeva.
