Dominikanska Republika je postala prva u očekivanom nizu „recki“ koje su planirale naše najbolje odbojkašice. Bez mnogo problema su ih plave dame ispratile sa terena, a ove njima poželele da na kraju bude kako ih je porazio olimpijski šampion.
Selektor Terzć je odlučio da na teren pošalje malo „izmešanu“ postavu, samo je posle dve godine neigranja i pitanje ko je trenutno u planovima stručnog štaba „starter“. Ono što je sigurno, jeste da je nedostajala Brankica Mihajlović, koja će verovatno igrati samo kada to bude neophodno (iako je Dominikani za kratko vreme “spakovala” poene), bar dok ne uđe u punu formu, a s obzirom da se tokom priprema dosta vremena oporavljala od povrede.
Elem, postava koja je iznela veći deo meča je pokazala da je za ovakvu Dominikansku Republiku bilo dovoljno samo da se malo više oznoje. Sjajnu distribuciju lopti je imala Maja Ognjenović, toliko sjajnu da je Tijana Bošković par puta smečovala bez bloka. U fazi odbrane sve je bilo lakše jer je Milena Rašić postavila sedam blokova, a ostatak tima još toliko. Sa par promena u trećem delu igre došlo je do najave mogući neprijatnosti, ali je povratkom u igru Maje Ognjenović sve vrlo brzo došlo na svoje mesto i radost za prve bodove je mogla da počne.
IZ STRUČNOG UGLA – ALEKSANDAR VLADISAVLJEV
Neka se po jutru dan poznaje
Ako se po jutru dan poznaje, onda bi sa olimpijskog turnira u ženskoj odbojci trebalo očekivati konstantno dobre vesti. Često se priča, a i bude tako, da prva utakmica na velikom takmičenju zna da bude malo ispod očekivanja, sa određenim poteškoćama za favorite i slično. Međutim, ovde kao da je sve to bilo na strani Diminikanki, osim uloge favorita naravno. Odigrale su katastrofalno, a svi znamo da mogu mnogo bolje. Da se razumemo, i da su igrale i mnogo bolje, ne bi uspele da pariraju našem timu, koji je posle dve godine pauze, uzrokovane poznatom situacijom, odigrao sjajno. Delovale su sutoritativno, očekivano i nismo videli skoro ništa novo, jer Maja Ognjenović je i dalje dominantna u dizanju, Tijana Bošković u napadu, a Milena Rašić kada je u pitanju blok. Ono što je novina jeste da nije bilo Brankice Mihajlović, verovatno još nije spremna maksimalno, ali ni to se nije osetilo. Osim u raspodeli lopti u napadu, gde je Tijana dobijala malo više lopti, mada je shodno njenom procentu realozacije i epitetu najbolje igračica na svetu, to nekako i normalno.istakao bih dizanje Maje Ognjenović koje je bilo toliko dobro, da je upravo svog najboljeg napadača nekoliko puta ostavljala bez bloka, a jedno desetak puta sa samo jednim blokom. Možda treba istaći prijem servisa, koji je izgledao lakši zato što su devojke zadužene za taj segment podelile teren na tri dela i odlično radile svoj posao, a onda je Maja radila šta je htela.
Dominikanska Republika nije bila „u priči“ ni jednog sekunda. Čini mi se da je u prva, čak dva seta, igralo par igračica „po ranijim zaslugama“, a da su neke bolje od njih tek kasnije ušle. Ali ko god da je igrao sa druge strane, ne bi mogao da pomogne protiv jedne disciplinovane, kvalitetne i dominantne selekcije Srbije koja je igrala bez greške. Sa Brankicom će sve to biti još bolje, a i ovako je, kažem
I pored svega možemo još bolje, a siguran sam i da će biti tako, u odbrani i na servisu. Blok je bio sjajan, Milena Rašić je opet dokazala zašto je to što jeste.
Sledi utakmica protiv Japana, koje su po tradiciji velika borba, ali koje po tradiciji uvek dobijama. Ako tako bude i ovog puta, onda ćemo posle toga čekati samo duel sa Brazilom za prvo mesto u grupi. Ali o tom po tom, bitno da je krenulo kako je planirano.
