Rekao je par dana po imenovanju na funkciju predsednika Odbojkaškog saveza Srbije Zoran Gajić, da ako neko bude razumeo selektore, onda će to biti svakako on. Zato je i nagovestio da će, a kasnije je to i uradio, ponuditi ugovore Zoranu Terziću i Nikoli Grbiću, koji su prošle godine sa svojim selekcijama napravili uspehe vredne upisivanja u knjige istorije srpske odbojke i uopšte sporta u našoj zemlji. 
Osvojena Svetska liga od strane odbojkaša, nešto što nije uspelo nikada reprezentaciji koja je u svojim redovima, priznaju to i sami igrači, imala i mnogo veće zvezde, jasan je pravac u kome se kreće muška „vertikala“. A onda je stiglo i srebro devojaka sa Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, koje može da se smesti na stranicu tik pored one gore pomenute u knjizi. Za polemiku je da li je 2016. bila uspešnija od 2011. (sa dva evropska zlata), što u ovom slučaju i nije toliko bitno, ali je veoma bitno što se te stvari dešavaju baš nama, što zbog količine i sjaja ne možemo da se odlučimo koje su nijanse lepše i bolje.
Autogrami obojice selektora mogu se protumačiti na razne načine, ali razlozi kojima su se vodili sigurno su da vole to ono rade i da su gladni novih uspeha. Sigurno je i da imaju već sada jasan plan kako će izgledati velika većina stvari na Olimpijskim igrama u Tokiju, koje bi trebalo da budu cilj, da se odbojkašice i odbojkaši opet nađu u istom avionu. Ali o tom, po tom. Papiri sa uslovima, koji su zbog tačnijih formulacija morali da budu samo malo preciznije određeni, pa tek onda i parafirani, nalaze se u dokumentaciji kancelarije OSS. To je dokaz da mnogi „stručnjaci“ koji su što iz zlobe, što iz neznanja, priželjkivali i najavljivali da „bar jedan“ neće potpisati, sada mogu da idu da odmore glavu. Novi stari selektori, kao i uvek, bili su raspoloženi da razjasne nejasnoće, odgovore na sva pitanja, mada oni više vole da pričaju preko „izaslanika“, onih na terenu. A u prošloj godini su se baš napričali.
Šta za vas znači potpisivanje četvorogodišnjeg ugovora sa nacionalnim Savezom?
Zoran Terzić: Svakako da prija i lep je osećaj. Ne zbog uslova koje smo potpisali na papiru ili toga da li smo dali reč, već zbog osećaja poverenja Odbojkaškog saveza Srbije za ono što sam i kako sam do sada radio. Sa druge strane, kod mene to neće ništa promeniti. Radiću isto, sa željom da rezultati budu kao i do sada, ako ne i bolji. Ugovor koji se pravi načetiri godine je nešto normalno, to je olimpijski ciklus. Ali, ukoliko bi se desilo nešto, da ne funkcioniše kako treba, da li vezano za igračice, mene ili reprezentaciju u celini, ni jedan ugovor ne znači ništa spram nekih moralnih principa i odluka. Ali verujem da će sve biti kako treba
Nikola Grbić: Daje mirnoću da može da se isplanira nešto na duži vremenski period. Na reprezentativnom planu je više nego normalno da se nekome da olimpijski ciklus, jer medalja sa tako velikog takmičenja je najvredniji trofej, kako za pojedinca i tim, tako i za državu.
Koliko je stvarno bitno, po vašem mišljenju, to što je predsednik OSS trofejni trener, kao vi, koji razume sve probleme i razloge ljudi koji se bave tom strukom?
Zoran Terzić: To je samo prednost, da je čovek koji je na čelu jedne organizacije kao što je Odbojkaški savez Srbije, ujedno i trener, i to još uvek. Razume i nas i naše potrebe, zna da se treneri ne menjaju posle jedne lošije odigrane utakmice. Jednostavno je ukazao poverenje ljudima koji su u nekom prethodnom periodu opravdali poverenje.
Nikola Grbić: Svakako je olakšavajuća okolnost. Sada kad budemo tažili recimo dva „topa“, 40 lopti, sanduke i rekvizite, neće nas niko gledati „belo“. Reći će nam da za to ima ekonomskih mogućnosti ili nema. Svakako je prednost što se Zoran Gajić, kao predsednik Saveza razume u trenerski posao i verujem da će uspeti sve to da „ispegla“. Tako je meni bilo kada sam prestao da budem igrač i postao trener, neke stvari sam razumeo i shvatio.
Pred vama su veliki izazovi. Šta se može očekivati od takmičenja koja će biti sve samo ne laka?
Zoran Terzić: Izazovi su veliki, ali tako je svake godine i navikli smo na to. Takav je sistem velikih takmičenja već godinama, smenjuju se evropska i svetska prvenstva, Olimpijske igre, a svake godine igramo Gran pri. Onda idu kvalifikacije za Svetsko prventstvo i Olimpijske igre, a jedino čega smo pošteđeni shodno ugledu i rezultatima su kvalifikacije za Evropski šampionat. Ugovor koji smo potpisali jeste na četiri godine, ali Igre u Tokiju 2020. nisu nam glavni cilj. Treba svake godine biti na visokom nivou, održavati ga. Ne može niko da obećava medalje, s obzirom na poznati kvalitet brojnih reprezentacija, ali da moramo da budemo u vrhu, to svakako. Trenutno bi mogao da kažem da nam je Svetsko prvenstvo glavni cilj, to je takmičenje na kome odličje predstavlja nešto posebno. Ali prvo treba proći kvalifikacije koje dolaze u izuzetno nezgodnom trenutku, već u maju. Sve grupe igraju 30. a mi sedam dana ranije, 23. ne znam zašto.
Nezgodno je jer ćemo automatski imati toliko manje da se uigramo, a pogotovo što će nas nekoliko doći u Srbiju na par dana pred polazak u Poljsku, jer igramo u Japanu Svetsko klupsko prvenstvo. Kvalitet naše reprezentacije nije sporan, ali treba vremena za uigravanje. Ali dobro, to ćemo kroz samo takmičenje. Da li možemo do medalje na Svetskom prvenstvu narene godine… Zašto da ne, kao i mnoge druge selekcije. Treba znati da iz Evrope samo reprezentacija Srbije ima u poslednjih deset godina medalje sa svih velikih takmičenja, Evropskog i Svetskog prvenstva, Olimpijskih igara, Svetskog kupa i Gran prija. Ali, to nam ne garantuje da možemo da obećamo odličje unapred. Svetsko prvenstvo je opet takmičenje gde će igrati i Amerika i Kina, i Rusija i još neke izuzetno kvalitetne selekcije, bilo bi malo neozbiljno. Pre deset godina smo osvojili prvu veliku medalju, na Svetskom prvenstvu. Iz tog sastava je na poslednjem takmičenju bilo tri devojke. Postoji ogromna želja da i naredne godine bude slično, ali o tom po tom. Treba da se slože neke stvari, kao pred Rio, a pre svega da devojke budu zdrave.
Nikola Grbić: Period od maja 2017. do avgusta 2020. je vrlo dug. Za početak mislimo na kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, odatle sve počinje. Imamo mladu selekciju koja u kompletnom sadašnjem sastavu može da se bori za odlazak na Olimpijske igre u Tokijo. To je velika prednost, da sa neznatnim izemanama oni mogu da iznesu čitav četvorogodišnji ciklus.
Naša „zvezda vodilja“ je da od sebe uvek tražimo maksimum i da to niko ne može da želi više od nas. To se prenosi sa generacije na generaciju i to je dobra stvar. Kada se osvoji Svetske liga u konkurenciji reprezentacija koje su kasnije igrale i podelile medalje na Olimpijskim igrama, kada te selekcije igraju u najjačim sastavima, onda sigurno ne možemo da pričamo kako ćemo se zadovoljiti nekim četvrtfinalom ili učešćem na finalnom turniru. Ali, sa druge strane to ne znači da stavljamo pritisak na ove momke,a svi zajedno smo i te kako svesni odgovornosti. I u Odbojkaškom savezu Srbije nas svi razumeju, moramo da treniramo najbolje u najboljim uslovima kako bi došli u priliku da se opet borimo za neki trofej. Da pokažemo i dalje agresivnost, kvalitet i koncentraciju, a rezultat će doći kao posledica toga. Jer, ako ga jurimo, izgubićemo se na putu.
O čemu se radilo u „dopuni“ odnosno ispravci prvobitno ponuđenih ugovora?
Zoran Terzić: To su bile neke sitnice koje su na prvi pogled i prvo čitanje malo čudno zvučale. Sve u svemu, ispravke su trajale dva minuta.
Nikola Grbić: Potpisali smo da smo se dogovorili, to je najvažnije od svega. Dobio sam uveravanja da će neke stvari biti rešene i to je to.
Može se slobodno reći da je sve prošlo prema očekivanjima. Što reče Zoran Terzić – „Poverenje su dobili oni koji su poverenje opravdali“. Pa srećno gospodo, neka vas prati sreća – i novi uspesi.
Prvi put posle decniju i po
Na čelu naše najbolje ženske selekcije Zoran Terzić se nalazi već deceniju i po. Po tome može da uđe u izuzetno malu grupu trenera u svetu sa tako dugim stažom na tako odgovornoj funkciji. Sada prvi put ima potpisan papir sa nacionalnom kućom odbojke.
– Stvarno je bilo odavno. A ugovor sam po sebi… Pa lepo sve to zvuči i lepo izgleda. Posle toliko vremena.
Neuspeo pokušaj „azura“
Do pre nekoliko dana bilo je govora da može da se desi da klupski treneri u Italiji neće moći da vode neku selekciju, i to je trebalo da se odnosi na sve. Međutim…
– Postojao je predlog da bude tako nešto, ali bez osnova. Tačno je da je Lube silom prilika u neku ruku bio „oštećen“ kada je njihov trener Bjangini postao selektor na „pola ugovora“ sa njima, ali to su takve situacije gde bi da je ostao u klubu, došlo do sukoba interesa. Zato je baš Lube dao predlog da se to odnosi na sve, ali znali su i sami da tako nešto „ne pije vodu“. Sa druge strane, ja sam pre ikakvog govora na pomenutu temu, već imao potpisan trogodišnji ugovor sa Veronom, sa klauzulom koja je bila vezana za reprezentaciju, pa i da su usvojili tu ideju, bio bih miran, jer ne bi mogli da me diraju „retroaktivno“.
