Setio sam se tog 28. marta, kada je javnosti predstavljen prvi broj magazina „Odbojka“ jednog crtanog filma, u kome je mali miš Amos pomagao Bendžaminu Frenklinu, trčao, vadio slova, slagao ih, pa onda papir i boju i kada su posle mnogo truda i rada izašle „Pensilvanijske novosti“. Naratog sve završava rečima
– Toga dana, svi su čitali novine…
Daleko od toga da su pomenutog datuma, pa dan, a i nekoliko dana kasnije, svi čitali „Odbojku“ (daleko i da sam gabarita pomenutog Amosa), ali je ogroman broj onih koji su slali poruke i govorili da je to nešto što odbojkaškom svetu treba. Ono što je dobro je da takve poruke stižu i dan danas. Do onih kojima je odbojka na srcu, našla je prohodnost. Link se širio, putem društvenih mreža, SMS poruka, Vibera, na razne načine. Posle 25 dana, „brojač“ je pokazao više hiljada pregleda. Ponosni? I više nego…
Poznavajući ljude koji se bave odbojkaškim sportom, a to je već skoro dve decenije, i shodno pomenutom broju, stvarno sam počeo da verujem da je ovako nešto bilo potrebno. Teško je bilo, biće još teže, znam, ali isto tako verujem da ćemo uspeti. Ne samo mi koji prezentujemo javnosti magazin „Odbojka“ u elektronskoj formi, nego i svi vi koji nam „pravite posao“ svojim rezultatima“ i vi koji nas čitate. Svako je izgleda sebe pronašao bar u jednom od tekstvova, mnogi su sebe videli na slikama, naročito učesnici akcije „Dan više za odbojku“.
Mislio sam da jednostavno samo kopiram i pustim poruke, a objavim mejlove, ali morao sam da prenesem neke utiske. Nismo se osvestili od pohvala, a pred vama ne drugi broj. Nove teme, nove ličnosti, zanimljivosti, novi uspesi i trofeji.
Pa izvolite…