TIJANA BOŠKOVIĆ ODGOVARALA NA PITANJA – BEOGRAD JE NAJLEPŠI

Sa samo nešto više od 19 godina, Tijana Bošković se hrabro nosi sa svim obavezama koje ima kao reprezentativka drugoplasirane selekcije na poslednjim Olimpijskim igrama, ali i kao član kluba koji je odnedavo opet najbolji na svetu. Treninzi, putovanja, non – stop igranje na nekoliko „frontova“, a uz sve to treba i da se odmori. I kao što je obećala, odvojila je vreme da odgovori na mnoga pitanja koja su joj preko našeg imejla poslali njeni poštovaoci, navijači, možda i prijatelji u toku samo jednog dana. I bila iznenađena originalnošću mnogih. Pa krenimo redom…

Ko je najbolji trener sa kojim si radila? (Marija, Novi Sad)

– Tu stvarno ne mogu nikog da izdvojim. Svako sa kim sam sarađivala do sada me je naučio nečemu, svako od njih ima određene zasluge što znam ovoliko koliko znam. Čak i kada bi trebalo da izaberem dvojicu ili trojicu, ne bih uspela.

Koliko često pomisliš na Rio i šta je to što te najviše podseća na taj događaj? (Uroš, Beograd)

– Bar jednom dnevno. To je događaj koji je još uvek „svež“ u našim sećanjima, osvojile smo medlju na Olimpijskim igrama, a ona je i najčešći razlog zbog koja mi je Rio u mislima tako često.

Šta za tebe znači kad dođeš u Bileću? (Jelena, Bileća)

– Tu mi je porodica, rodbina, prijatelji, tu sam odrasla i uvek se rado vraćam. Srećna sam kad ih sve zajedno vidim, ali na žalost, nemam mnogo prilike da dolazim. Ipak, svaki slobodan trenutak gledam da provedem sa poemenutim dragim ljudima.

Da li imaš dečka pa ga vešto kriješ ili trenutno nemaš mnogo vremena za tako nešto? (Milica, Brčko)

– Trenutno nemam mnogo vremena za tako nešto.

Kada si počela da veruješ da ćeš biti veliki igrač? (Mihajlo, Beograd)

– Od malih nogu, kada sam počela da igram odbojku, zavolela sam je, trudila sam se da budem redovna na treninzima, da uvek dajem maksimum, da napredujem… Čini mi se da sam sam već sa 12 ili 13 godina znala svoj put i da će odbojka biti ono čime ću se u životu baviti.

Opiši sreću posle poslednjeg smeča u polufinalu Olimpijskih igara? (Katarina, Zemun)

– To je nešto što ne može da se opiše. Trenutak koji ću pamtiti celog života. Jednostavno, osećaj za koji ne postoje reči. Sećam se da sam posle tog poena trčala po terenu, da smo se sudarali, skakali u zagrljaj jedni drugima kasnije, plakali… Mnogo emocija je bilo.

Koliko te je klubova tražilo i zašto si izabrala baš Ezačibaši? (Biljana, Kragujevac)

– Prošle godne u martu sam potpisala prvi profesionalni ugovor sa Vizurom. Već tada su se javljali mnogi evropski klubovi koji su bili zainteresovani za mene. Procenila sam da je Ezačibaši najorganizovaniji, a i pratila sam njihove igre te sezone kada su osvojile Ligu šampiona i Svetsko klupsko prvenstvo. Videla sam sebe u toj sredini i zato sam tu.

Pre tri godine profesor doktor Goran Nešić je rekao da si talenat koji se rađa jednom u 200 godina i da ništa ne može da te spreči da budeš dobar igrač. Kako ti gledaš na tu izjavu? (Ivana, Beograd)

– Hvala mu na tome, što ima takvo mišljenje, lepo je čuti kad neko takav kaže tako nešto. Imam 19 godina, već sam postigla dosta toga, ali ni jednog momenta ne mislim da znam sve o odbojci. Sigurno je da neći prestati da se trudim i napredujem, kako bih između ostalog, opravdala i to mišljenje.

Kako provodiš slobodno vreme? (Jovana, Subotica)

– Imam ga vrlo malo pa se sve svodi na odmor posle treninga ili utakmica. Igramo vrlo često, najmanje dva puta nedeljno, pa je odmor preko potreban. Recimo da ove sezone još nisam ni jednom izašla negde.

Koji je tvoj omiljeni modni kreator? (Nemanja, Zrenjanin)

– Nemam ga. Jednostavno oblačim ono što mi se sviđa i što mislim da mi lepo stoji.

Kada si poslednji put bila na godišnjem odmoru? (Ivana, Beograd)

– Ne sećam se, ali iskreno. Znam da sam godinama unazad u reprezentativnim selekcijama gde provodim celo leto, a preko sezone sam u klubu. Baš ne mogu da se setim.

Koliko je teško tako mlad biti odvojen od svojih najbližih? (Ljupka, Makedonija)

– Sigurno da nije lako. Nedostaju mi roditelji, brat i sestra, familija, prijatelji… Ali, već sam navikla na tako nešto jer od 14. godine sam odvojena od njih. Čini mi se da bi mi sad bilo čudno da živim sa njima.

Koja ti je najomiljenija turska poslastica? (Sara, Jagodina)

– Baklava sa pistaćima i sladoledom.

Koji ti se klub osim Ezačibašija još sviđa? (Gordana, Beograd)

– Ima dosta intersantnih, ali je Ezačibaši najbolji i najviše mi se sviđa, čim u njemu igram.

Ko je najbolji korektor u porodici Bošković, odnosno ko je bolji, ti ili sestra Dajana? (Milica, Beograd)

– Tu je nerešeno, obe smo najbolje. Odgovor na to pitanje je jako teško dati. Zato i neka bude da smo obe najbolje

Koji grad je za tebe najlepši i koliko si uspela da upoznaš Istanbul? (Helena, Beograd)

– Beograd definitivno. Za njega sam vezana posebno, tu sam provela četiri sjajne godine, vežu me mnoge uspomene i uvek sam uzbuđena kada se njemu vraćam. Bila sam u mnogim gradovima na svetu ali ih nisam upoznala. Što se Istanbula tiče, nisam imala prilike puno da ga upoznam. Možda bih ukratko mogla da kažem – veliki grad, a malo slobodnog vremena. Ali verujem da ću za vreme koliko ću još biti u njemu, imati priliku da ga bolje upoznam.

 

Majica za Petru

Da li je na Olimpijskim igrama bilo više onih sa kojima si ti želela da se slikaš ili onih koji su želeli da se slikaju sa tobom? (Petra, Beograd)

– Mnogo je više onih koje sam ja „jurila“ po Olimpijskom selu u Riju. Izgleda da ja nisam bila puno zanimljiva. Ali smo se zato mnogo slikali sa navijačima u dvorani, posle utakmica.

Ovo pitanje je Tijana Bošković ocenila kao najzanimljivije i Petra će dobiti poklon, majicu sa potpisaom naše reprezentativke.