Mnogo puta do sada je govoreno da je svaki jedan reprezentativac naše zemlje, od aktuelnih do onih iz najsjajnije generacije srpske i jugoslovenske odbojke, bio učesnik i, sada već prestižnog, „Majskog turnira“. Tri puta kao igrač, na njemu je učestvovao i Veljko Petković, jedan od 12 legendi koje su osvojili zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju, a ono po čemu je jedinstven jeste što je na nedavno završenom 53. po redu, bio i trener, ženske selekcije Novog Sada.
– Prošlo je mnogo vremena, a kao da se ništa nije promenilo. Ovih par dana, podsetilo me je na one dane, na moju mladost, kada sam igrao na „Majskom turniru“. Uzbuđenje koje nosi ovo takmičenje, prijateljstva koja se stvaraju, druženja koja ostaju za ceo život, to je uvek bila svrha i to se u većini slučajeva dešava i ponavlja iz godine u godinu.
Učestvovao sui tri puta, trijumfovao na dva turnira…
– Oba puta u dresu selekcije Kraljeva. Sada već davne 1994. prvi put, kada smo u finalu pobedili Obrenovac, za koji je igrao sada generalni sekretar Saveza Ivan Knežević, a drugi put, godinu kasnije, bili smo bolji od Novog Sada. Posle toga sam prešao u Vojvodinu, naredne godine igrao njih, ali smo ispali u četvrtfinalu.
Koje su sličnosti, a koje razlike, nekad i sad?
– Rekoh, sva ona draž i prijateljstva, to se ne menja. Shodno činjenici da su lige sve mlađe i mlađe, mislim da je dobar potez organizatora da već nekoliko godina unazad turnire igraju kadetske selekcije, a ne juniorske kao što je to bio slučaj u naše vreme. Ima talentovane dece, odbojka je sport koji se voli, narošito u našoj zemlji i regionu. To je ona bivša Jugoslavija. Sve ide u skladu sa vremenom u kom živimo, pa se tako sada utakmice prenose uživo, rezultati i slike se odmah objavljuju. Neka nova dimenzija sa jedne, a opet sve kao nekad sa druge strane.
