Naše najbolje muške selekcije, na žalost, ovog leta neće biti na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Čast srpske odbojke će pored naših dama, braniti i medjunarodni arbitar Vladimir Simonović. Spada u red sudija “sredjeg staža”, ali sa ogromnim iskustvom i velikim brojem odsudjenih mečeva na internacionalnom nivou, čime je i pokazao da zaslužuje pažnju koja mu je nedavno i ukazana. Jedno Svetsko (Italija), dva Evropska (Poljska i Bugarska) prvenstva, dva finalna turnira Lige šampiona, Finale Evropskih igara u Bakuu, mečevi Svetske lige, Gran prija, Univerzijade, i konačno – Olimpijske igre, čime će biti treći delilac pravde iz Srbije, posle Dejana Jovanovića i Zorice Bjelić, koji će biti učesnik najveće svetske sportske smotre. Na A listi u Srbiji je od sezone 2001./2002.
– Dobro se sećam dana kada sam dobio mejl sa pozivom da sudim na Olimpijskim igrama. Bio je to ostvarenje mog sna, kruna dosadašnje karije u kojoj sam sebi na početku stavio upravo to kao cilj i najveću želju. To je velika čast za mene lično, verujem i za sve ljude koji su mi na bilo koji način pomogli. Naravno, uvek je to i obaveza, da se prvo zemlja iz koje dolazim, a onda i organizacija kojoj pripadam, predstavi na najbolji način. Jer, na Olimpijskim igrama u Brazilu sudiće samo 20 arbitara iz celog sveta – ističe sa ponosom Simonović.
Sudio je u svojoj karijeri, za koju kaže da traje “dvadesetak godina”, sa velikim arbitrima koje je dala Srbija. On je najbolji naslednik onih koji su se “penzionisali”, ali i uzor onima koji su na listi od pre par godina.
– Nisam ni ja toliko mator, tek mi je 40 – kaže uz osmeh. – Šalu na stranu, imao sam prilike da sudim sa ljudima od kojih sam mnogo naučio. Često sam i “krao zanat”, kad god mogao tražio savete. Zato i ne mogu da kažem da ima nekoga kao idola, jer trudim se da izgradim svoj stil. Medjutim, ne zaboravljam one koji su mi bili na raspolaganju kada sam kretao ka ovom gde sam sada.
Sudijaska organizacija u Srbiji je na izuzetnom nivou. Svoje kolege smatra vrhunskim profesionalcima i trudi se da svima pomogne i prenese iskustva sa velikog broja medjunarodnih mečeva gde je redovan akter skoro svake nedelje.
– Iskustvo je ono što je najviše potrebno u ovom poslu, naravno uz veliki rad. Ima i talenta, ali kao i uvek, to je manji deo. Kada se sve to sabere, onda se dolazi u situaciju da se, što mi kažemo, sudi i “žmureći.
U tome im pomaže u poslednje vreme sve rasprostranjenije nove tehnologije. Uveden je “čelendž”, zatim radio veza izmedju sudija, pa tableti
koji stoje ispred njih…
– Sećam se prve velike promene pravila igre, kada se na Univerzijadi u Beogradu primenjivalo dosudjivanje dodira mreze samo na gornjoj traci. To je sada da kazem uslovno vraceno na staro, ali se do danas neprekidno radi na usavrsavanju i poboljsanju pravila i uslova odbojkaske igre.
Možda je pitanje koje se vrlo često uputi Vladimiru Simonoviću i ono, kako posle velikog takmičenja kao što su svetska i evropska prvenstva, pa sad i Olimpijske igre, suditi utakmice dva osrednja ili kluba iz donjeg dela tabele Super lige Srbije.
– Da nije tih, domaćih, utakmica, ne bi bilo ni mogućnosti za napredak, da dodjemo do velikih takmičenja. Naučio sam na početku karijere od najboljih, da su najbitniji segment utakmice igraci i publika,kao i to da svako zaslužuje pažnju, i to istu, od pionirskih ekipa, do najjačih svetskih reprezentacija. Ni jedan sudija nema pravo da sudi po sistemu “lako ćemo”, to ne postoji. Zato je Odbojkaški Savez Srbije jedan od najboljih na svetu, jer podjednako brine o svima i o svakom detalju, te je samim tim i obaveza svakog sudije da neprekidno radi na usavrsavanju i razvoju odbojkaskog sporta. Meni je čast što sam deo sudijske organizacije i Odbojkaskog Saveza Srbije – ističe Simonović.
