Struka Treneri

SKAUTING – MATEMATIKA NA TERENU

sale

Piše: Aleksandar Cvetković, dugogodišnji skaut naših nacionalnih selekcija

 

Kako odbojka kao igra napreduje iz dana u dan, tako se radi na usavršavanju i drugih faktora koji unapređuju igru. Jedan od najbitnijih u poslednje vreme je svakako i statistika ili kako je danas možda i popularnije „skauting“. Radi se o pokušaju da se što preciznije ustanove, pa može se reći i navike, pojedinih igrača, kako razmišljaju u određenom momentu, kako se ponašaju kada je rezultat „gust“, šta rade u kojoj fazi seta ili meča… Ima mnogo „kolona“ koje treba popuniti, neke poznate, a neke ne.

Treba istaći da se pre mnogo godina nije obraćala tolika pažnja ovom elementu odbojkaške igre. Odbojka se igrala na fizičke predispozicije, tehniku i snagu, kondiciju i broj ponavljanja, odnosno veće šanse za pobedu imali su oni koji u svojim redovima imaju više dvometraša, oni koji više treniraju, bolje se hrane… A onda je neko izgleda počeo da gleda utakmice „drugim očima“, pa je ispratio malo kako se koji igrač ponaša u terenu, da li puca više po dijagonali ili paraleli, kako razmišlja kada je rezultat u korist njegovog tima, a kako kada njegov tim gubi. Ima mnogo parametara o kojima može da se vodi računa, a zavisi od trenera na šta želi da obrati pažnju.

1Do pre nekoliko godina utakmice su se snimale, a skauti su svoj posao radili „peške“, odnosno snalazili su se kako znaju i umeju. Oni koji su imali bolju opremu, putem video projekcije su skidali određene situacije. Dešavalo se da su ljudi zaduženi za tu oblast, na papirima crtali flomasterima raznih boja, koji protivnički igrač šta radi i na koji način.

Danas je sve drugačije. Tehnologija napreduje iz dana u dan, mogućnosti su sve veće, a treneri samo jednim pogledom na statistiku mogu mnogo toga da vide. a da ne pominjem video pripremu. Najbolji i najpopularniji je „Data volley sistem“ za obradu podataka. To je sistem gde su povezani kamera i lap top, gde skauti i statističari unose podatke prilikom svakog dodira lopte, ko je i na koji način to uradio. Ko je servirao i u koju zonu, ko je primio servis, kakav je prijem servisa bio, dizanje lopte, iz koje je pozicije, koliko kvalitetno, a onda kako je završio napad ako je osvojen poen. Ukoliko je došlo do odbrane, onda kako se i ko odbranio i tako sve dok se ne završi poen.

Prilikom servisa, najvise se obraća paznja na koga od protivničkih igraca treba to uraditi. Tu se uzima u obzir recimo, da li je primač servisa u prvoj liniji prijema i da li ga servisom mozemo “izbaciti” iz napada, kakav je statistički imao prijem na prethodnim utakmicama… Može se uzeti u obzir i da li navedeni igrač možda ima problema prilikom prijema u jednu, levu ili desnu, stranu. Naravno, statistički se gleda koliko je igrač imao asova, gresaka, “dobrih” ili “losih” servisa…

Prijem servisa se više “ocenjuje”. Dakle, koliko je igrač dodao idealnih prijema posle kojih može da se organizuje “tempo” napad, koliko je bilo pozitivnih i negativnih prijema, koliko puta ekipa nije uspela da organizuje napad, vec je treću loptu prebacila “čekicem”.

Što se napada tiče, tu se pre svega gleda gde igrač “puca”, odnosno u koju zonu najcešće uputi napad. Na osnovu toga se radi formiranje bloka i odbrane za protivnički napad. Kasnije se opet dolazi do onih sitnijih detalja, recimo, gde najviše puca posle 20 – og poena, da li, i gde, kuva ili plasira kada je gust rezultat. I ko uopšte dobija lopte kada se rešava set. Tu moze vrlo precizno da se izvede neki zaključak i da se ta informacija upotrebi u završnici setova.

new-imageSto se tice “dizanja”, tu je malo nezahvalno koristiti statističku obradu kvaliteta dizanja. Tu se najviše gleda distribucija lopti protivničkog dizača na idealan ili pomeren prijem i distribucija u kontra napadu. Neki treneri žele da vide gde dizač diže kada mu lopta dolazi ispred ili iza leve, odnosno kada prijem servisa dolazi iz zona 5 ili 1.

Blok je još jedan od elemenata koji se ocenjuju u igri. Tu se gleda koliko je određeni igrač imao poenskih blokova, grešaka u bloku (pec ili blok aut), “pasivnih” blokova gde su lopte ostale u igri tako da se posle njih mogao organizovati napad. Ili je blok bio takav da protivnička ekipa ima ponovo napad.

Odbrana se ocenjuje po sličnom principu kao i prijem servisa. Dakle, koliko je kojih igrač imao idealnih odbrana posle kojih je mogao da se organizuje “tempo” napad, koliko je bilo “free ball” lopti, koje su praktično dodane lopte posle neuspesnog napada protivnika, koliko je bilo pozitivnih odbrana, koliko puta se ekipa samo odbranila bez mogućnosti da organizuje napad, i koliko lopti ekipa nije uspela da uhvati u odbrani.

11Sve ovo su samo neki od detalja, koje ekipa može da iskoristi prilikom pripreme protivnika za predstojeći mec. Radeci ’”skauting” već više od 15 godina, video sam i situacije kada ekipa, koja nema nikakvu pripremu, nadigrava ekipu koja je skroz spremna što se skautinga tiče. Dakle “skauting” je samo jedan od detalja timskog sporta, kakav je odbojka, koji u nekim situacijama može da bude vrlo značajan, a ponekad kad se sve kockice poklope čak i da reši neki meč. A čak može i da ti ne predstavlja nista.